Још једно пешачење пругом са клубом љубитеља железнице Београд. Овога пута било нас је 10 а локација је била нешто лепша него прошли пут. Национални парк Фрушка гора овога пута није био циљ посете сам по себи, већ је послужио као лепа позадина теретним и путничким возовима.
Након доласка на локацију, пре подне смо провели на некој ливади поред пруге чекајући да нешто наиђе... И наилазило је као да смо у земљи Немачкој. Након неког времена кренули смо на пешачење ка станици Бешка. Можда је требало да прођемо кроз тунел а можда и није, али ми смо ипак прешли преко брега па поново избили на пругу. Иначе омиљена забава на оваквим догађајима јесте препричавање нечијих доживљаја током проласка кроз неки тунел. Било да је возио или да је пешачио кроз њега. Када смо и ово обавили, прескочили тунел и усликали пар возова с њим у вези, наставили смо пругом ка Бешки, где смо јели шта је имало у радњи да се узме, сликали још неколицину возова и ушли у један од њих, прилично пун људи.
Након доласка на локацију, пре подне смо провели на некој ливади поред пруге чекајући да нешто наиђе... И наилазило је као да смо у земљи Немачкој. Након неког времена кренули смо на пешачење ка станици Бешка. Можда је требало да прођемо кроз тунел а можда и није, али ми смо ипак прешли преко брега па поново избили на пругу. Иначе омиљена забава на оваквим догађајима јесте препричавање нечијих доживљаја током проласка кроз неки тунел. Било да је возио или да је пешачио кроз њега. Када смо и ово обавили, прескочили тунел и усликали пар возова с њим у вези, наставили смо пругом ка Бешки, где смо јели шта је имало у радњи да се узме, сликали још неколицину возова и ушли у један од њих, прилично пун људи.
Нема коментара:
Постави коментар