Утицај густине насељености на количину греха у свету

Густина насељености представља просечан број становника који живи на једном километру квадратном неке одређене територије. У науци се најчешће употребљава податак везан за густину насељености појединих држава али се по потреби може веома лако израчунати и за било коју другу територију. Густина насељености се израчинава тако што се број километара квадратних подели са бројем становника поменуте територије. Када је реч о државама света ова вредност варира од 2/km²  колико је забележено у Монголији или 8/km²  у Русији па све до 18000/km² колико има Монако или 7800/km² колико има Сингапур. Још и више од тога Највеће густине насељеноси достижу територије великих градова. Манила 43000/km², Бомбај 29000/km², Катманду 24000/ km². Колика је то гужва и шта ови бројеви заиста значе видећете тек када километре квадратне претворимо у метре. Тако добијамо да становник Маниле има на располагању свега 23 m². Док становник Монака има својих 55m².

         На густину насељености највећи утицај има неједнака расподела основних животних ресурса на планети. Живот без воде, земљишта, ваздуха и на ниским температурама једноставно није могућ. На планети су одувек постојали простори које нико није насељавао. Високи планински ланци, топле или хлдане пустиње као и простори вечитог снега и леда. Ово су били они основи ресурси који живот чине могућим али има и оних који живот чине лакшим и лепшим као што су камен, дрво, со, нафта, земни гас, близина мора, жива, платина, злато, електрична енергија, брзи интернет, кабловска телевизија, образовне установе, привлачна радна места, лепе жене, социјална помоћ и слично…

         Какве дакле везе има густина насељености са количином грехова које почини човек? За почетак би морали да дефинишемо шта је уопште грех. Грех је дакле свака активност човека која није Богу угодна. Она може бити почињена помишљу, речију или делом, свесно или несвесно у знању или у незнању. Његова количина се увећава чињењем греха а смањује се покајањем за почињени грех. Добра ствар код греха ако се то уопште може рећи јесте да грех не заузима простор који је већ пренатрпан људима, саобраћајницама, канцеларијама, становима, гаражама, тржним центрима, ауто отпадима, ђубретом, спортским теренима… Количину греха осећамо као присуство зла. Без обзира да ли грех чинимо или само покушавамо да га не чинимо. Чак и када то не желимо, борба за основне животне ресурсе чини да се и сами упуштамо у некакво отимање, гурање, мржење, подметање, сплеткарење или очајавање, завист, гнев, ако смо у том отимању остали без онога што смо желели. Страх да нам неко нешто не отме, напетост и стална борба ће оставити трага чак и на онима којима у овом свету сасвим добро иде. ‘’ Свет је овај, тиран тиранину, а камоли души благородној ‘’ реако је Владика Његош још у време када борба за опстанак није попримила размере какве има данас. У време Његошево на планети је живела и грешила само једна милијарда људи. 

         Веза између густине насељености и ескалације греха у свету је скоро па директна. Јер нема човека који је живео у свету а да није грешио. Дакле са математичке стране ствар је јасна. Повећањем густине насељености повећава се и количина греха. Параметар који остаје непромењив овде је површина света. Оно што се може мењати јесте број становника. У време његошево негде на другом крају континента живео је Роберт Малтус. Такође теолог по образовању само са нешто другачијим поимањем Бога, Малтус се запитао да ли смо испунили реч Божију дату нам у старом завету: ‘’ Рађајте се и множите се и напуните земљу ‘’. Да ли смо можда напунили земљу или смо чак и претерали с тим. Запитам се и ја данас када улазим у возило јавног превоза. Да ли је Господ имао одређени лимит на уму када је употребио свршени глагол напунити у својој поруци нама. Ограничавање броја становника или његово редуковање смањило би количину греха али би такав подухват био потпуно бесмислен. Људи би и даље грешили ма колико да их је на планети а живот међу њима неби постао нимало бољи ако би их било мање. У време када је син Божији морао да интервенише на земљи број становника планете није прелазио ни 200 милиона људи но ипак су били у прилично лошем духовном стању. Дакле грех је тамо где су људи. Проблем није у броју већ у концентрацији људске популације односно у густини насељености. Ако сте у просторији заједно са 10 људи, постоји одређена вероватноћа да је један од њих зао. Ако сте у просторији са 20 људи та вреоватноћа је два пута већа.

         Ову хипотезу потврђују дела светих отаца цркве и криминалистичка статистика. Простори веће густине насељености бележе и већу стопу криминалитета у односу на слабије насељене просторе. Примера ради већ споменути Монако са својих 18000 становника по километру квадратном познат је по коцкарницама и прању новца. Амстердам по крувама и опијатима а Ватикан по томе што су његови становници почели откупљивати грехове за новца. Ово су само од неких грехова које ми обични нормални људи не чинимо али има ту и нас обичних и нормалних који мрзимо ближњег свог јер се налази у реду на трафици испред нас, јер је ушао у лифт заједно са нама, јер можда седи на седишту у аутобусу или само зато што је једноставно ту и што постоји. Да не говорим колико тек мрзимо оне који желе да заузму наше радно место, који би да се обрате девојци коју ми волимо, који би да украду аутомобил који смо ми купили. Већа густина ближњих својих по километру квадратном резултира и већом интеракцијом са њима. А стална борба око различитих ресурса уводи нас у ситуације да ова интеракција нема готово никад за резултат љубав према ближњем свом. Псу мога ближњег сметају петарде које ја волим да бацам, а мени смета говно пса ближњег мог које он не воли да покупи. Мени у приземљу смета ђубре које они испуштају са својих прозора али мени зато не смета што се покварио лифт и нећу да учествујем у сакупљању пара за његову поправку. Наравно нико вам не брани да све те људе волите али ипак чињеница је да су највећи светитељи постали светитељима у просторима на којима су они били једини становник свог километра квадратног, дакле у пустињама. Или барем колико толико изолованим монашким заједницама. Нико вам не брани и увек можете мрзети своју манастирску братију и у њима видети некога ко угрожава ваше интересе али ипак се рачуна с тим да су ти људи тамо ипак ту са циљем да такво понашање избегну или барем сведу на најмању могућу меру. Тако да нам и пример Светих отаца говори о томе да су се и они изоловали од света и људи и ако су волели цео свет и све те људе у њему. Потреба за одласком у пустињу и издвајање од света, стара је колико и сам огреховљени род људски. Потреба за самоћом постаје све већа и већа како се повећава и огромно мноштво људи око нас и интеракција које са њимам морамо имати.

         Бити сам, без других, постало је жудња не само монаха већ и озбиљних грешника. На многим концертима или утакмицама посебну цену имају карте које вам омогућавају да будете у окружењу мањег броја људи. Основна предност свих тих ВИП простора јесте управо у мањем броју људи са којима ћете боравити. Нажалост квалитет тих малобројних око себе још увек не можете да бирате јер ВИП улазницу може добити свако ко може да је плати. Дакле добијате само више простора да се можете одмакнути ако вам неко приђе исувише близу. Слична ствар је и са бизнис класом у авионима и возовима, не возите се брже већ је око вас мање људи а више простора за ноге.

         Која је то оптимална густина која би могла бити по мери човека тешко је могуће одредити, барем за сада то излази изван оквира мог познавања психологије и теологије. Да други човек буде довољно близу да се може волети а опет довољно далеко да се не може почети мрзети. Зависи то од доста тога. У цркви се гужва доста боље подноси него у саобраћају, док се на стадионима човек може осећати задивљеним и усхићеним до те мере да човек постаје једно биће са гомилом. Да исто мисли, осећа и размишља као и гомила. Како год било живот у великим градовима је боље од било ког научног експеримента показао да доводи не само до греха и губитка живота вечног већ и до озбиљних проблема и у животу овом. Староседеоци великих градова годтово да не постоје. Не постоје породице које живе у таквим градовима дуже од 5 генерација. Природни прираштај у вишемилионским градовима је изразито низак, тако да ови градови више расту приливом досељеника него што се у њима нових становника роди. Свака следећа генерација потомака оних који су се доселили оставља све мање и мање потомака. Услови за живот наизглед бољи од оних у руралним срединама, изгледа да не допуштају опстанак људске врсте при тако великим густинама насељености. Борба за животне ресурсе често нам не оставља могућност да имамо потомство нити да се њиме бавимо. Сећам се вренеба када је у мом Београду било могуће паркирати аутомобил блио где у граду и то потпуно бесплатно. Касније су се појавио неки олош који је одлучио да тај простор на тротоарима више не припада грађанима овога града већ градској управи, па су тако почели наплаћивати његово коришћење. Сећам се и времена када је градски превоз био бесплатан. Мислим да је питање времена када ће се почети наплаћивати улаз у паркове или вода на јавним чесмама. 

Равна Земља

         Нисам противник теорија завере. Чак имам и неколико својих омиљених у дубоко и искрено верујем. Да ли би сте ми поверовали ако бих вам рекао да постоји група људи која жели да влада целим светом ? Зашто да не ? То су многи од људи већ покушали. Мало је познато да је Велика Британија у једном тренутку заузимала толики део света да на њеној територији сунце није залазило. Па чак и данас она се није одрекла појединих стратешки важних острва у другим деловима света, далеко од својих првобитних територија. Други пример је свима познати Немачки Трећи Рајх за чијег вођу кажу да је и он желео да загосподари целим светом и ако није изашао много изван оквира Европског континента. Тако да је сасвим могуће да неко и данас покушава да учини исто, само сада путем господарења над токовима новца и информација. Да ли би сте ми поверовали ако бих вам рекао да постоји група људи која би желела да контролише број припадника светске популације? Зашто да не. За овакве мере на неки начин се залагао и Платон. Он је био један од првих који су схватили да град или држава не може имати неограничени број становника, већ да постоји неки оптималан број. Касније је о томе говорио и Роберт Малтус, добронамерно упозоравајући људе да не рађају више деце него што могу да прехране. Нешто касније са теориског нивоа, прешло се и на практично деловање. Кина је једноставно забранила својим грађанима да имају више од једног детета. Уосталом коме је у интересу да милијарде људи, дишу ваздух, пију воду, прождиру храну, троше струју на расхлађивање пива, веозе се аутима 500 метара до продавнице, да се туширају два пута на дан, да секу шуме како би на њима штампали дневне новине. Доста је и једна милијарда на цео свет. И то не било каква милијарда већ, милијарда која ће бити део система. Коме требају црнци који по цео дан само једу банане, живе у дрвеним кућицама и не учествују у свакодневној размени рада у замену за холивудске филмове и канту кокица. Они који не зарађују новац а једу банане и пију воду нису потребни ни капитализму ни комунизму, као ни било ком другом поретку на свету, без обзира на његову идеолошку основу. Што даље имплицира стављање емулгатора и конзерванаса у храну, промоцију опијата, нездравих начина живљења, абортуса, хомосексуалности, присилну медикацију и друге мере савремене светске популационе политике.

         Пошто сам вас надам се убедио да нисам од оних који верују у све што им се саопштава путем медија и образовног система, сада вам могу рећи да је Земља округлог облика. Зашто би се уопште и мислило да је ситуација другачија? Због чега би нас било ко обмањивао да то није тако и какву би корист имао од тога. Почињемо од краја јер је ту и почетак. Овога пута се нећемо бавити конкретним доказима земљине округлости већ позадином тих и таквих тврдњи у којима се наводи да је земља равна. Нећемо се бавити доказима округлости јер је мени као магистру Географских наука испод сваког људског достојанства, да се таквим доказивањем бавим. Мишљења сам да свако ко се упусти у било какву јавну расправу са љубитељима Библије и других не научних списа, руши свој лични углед као и углед науке којом се бави. 

         Дакле какве би кориси имали владари из сенке од скривања таквих информација? Никаквих. Ако већ верујете у њихово постојање и њихове способности, будите сигурни да они могу управљати земљом каквог год да је она облика. Уосталом шта би се променило у свету какав познајемо када би смо га од сутра сматрали равним? Ниеби се променило ништа, он би и даље био округао. Да ли би равноземљаши, када би им се признало, заиста отишли и прешли преко линије антарктичког круга?

         Док смо још код теорија завере, неби смо смели да заборавимо Ватикан и његов значај за конспирологију као науку. Ова верска организација је убијала људе који су тврдили да је земља округла и да се земља врти. Велики број географа је попут првих Христових мученика, положио живот на олтару научне истине. Док су пре њих славни философи античког доба, без проблема и било чије забране доказивали земљину округлост, мерили њен обим или посматрали њена кретања кроз васиону. Потребно би дакле било испитати због чега су припадници Ватикана ( Католичке цркве ) убијали ове људе? Као и повезаност '' равноземљаша '' са Ватиканом као једним од озбиљних заговорника идеје о равној земљи.

         Одакле потичу идеје о равној земљи? Наравно из Библије, али и из других митова и легенди насталих у време оно. Када говоримо о Библији, ове индиције долазе из Старог завета. Да би ова али и било каква друга научна расправа имала неког смисла, мора се утврдити истинитост и тачност података који се у расправи користе. Како се у случају Старог завета ови подаци нису добили емпириским проверама већ речију Божијом, '' равноземљаши '' би морали пре свега да докажу постојање аутора Старог завета, односно Бога. Без доказа о постојању аутора па макар он био и сам Бог ми не можемо тврдити да је он уопште изрекао или написао било шта из књиге која му се ставља на терет. Како још увек нема доказа о његовом постојању, тако се не може ни дискутовати са онима који се позивају на непостојећи извор података. Са друге стране, поставља се питање о каквој се књизи уопште ради? Свака књига па и Стари завет има неку своју сврху због које је написана као и неку циљну групу којој је прилагођена а ту су још и историске околности у којима је настала. Оно што је за Стари завет као извор инспирације ове врсте важно јесте то да он није настао у комаду већ је састављан око хиљаду година од различитих списа и делова. Тако да не представља неку компактну целину већ зборник радова различитог порекла. Његова сврха била је да укратко објасни историју Јевреја и њихов поглед на свет. Укључујући ту и причу о томе како је све постало. Намењен је употреби у шроким народним масама што укључује и особе слабијег образовања или ниске интелигенције. Тако да су многе ствари па и сам постанак веома упрошћене, како би их и прост свет могао схватати. Ето таквих људи има и данас. Они Стари и Нови завет доживљавају као некакав User Manual попут оног од машине за веш, и мишљења су да се може примењивати и на оно што излази изван оквира теолошког. Данас, осим Ватикана постоји и читав низ других верских организација које самостално и по својој вољи тумаче Стари и Нови завет. Из редова ових организација данас нам и долази највећи број људи који је спреман да високи водостај на реци Јордану сматра потопом светских размера или да су људи и диносаоруси живели у истом историском раздобљу све до пре 500 година. Да се ради о квазинауци говоре и чињенице да као доказ заједничког суживота нас и диносауроуса ови људи узимају постојање змајоликих и аждајоликих бића у бајкама и народним легендама.

         Са теолошке стране, мада то није предмет расправе, неки делови Библије се могу узети као веома употребљиви и корисни за духовни живот човека. Ако сте православни верник, вероватно ће вас занимати садржај Новога Завета у коме су дата нека основна упутства за спасење душе и улазак у живот вечни. Било како било, ова упутства се свакако не тичу постанка света, тако да облик земље ни на који начин не утиче на спасење ваше душе ма у какав облик земље веровали. Ствар је иста и по свим осталим питањима којих се дотичу и остале групе креациониста осим '' равноземљаша ''. Дакле нећете се спасити црног пакла тврдећи около да је земља равна, већ љубећи Господа Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом, свом снагом својом, и волећи друге као самога себе. 

         Можда би након свега било интересантно посматрати неко време профил личности које заговарају овакву теорију. По правилу ове особе немају високо образовање или су га стекле на местима која немају никакав кредибилитет у широј и стручној јавности. Ту су и они који и поред регуларних и признатих диплома желе још и пажњу медија те су склони да не критички прихватају алтернативне теорије као апсолутне научне истине. Ту су још и мисионари различитих верских секти који одржавају своје проповеди са циљем прикупљања материјалних средстава за себе и своје верске организације. За њима на светлост дана, из својих пацовских јазбина долази прост и неук свет, жељан некакве побуне против постојећег и жељан да се издигне изнад својих могућности тако што ће ниподаштавати сваки признати постојећи ауторитет.

Живимо у смутним временима, без истинских ауторитета и јасно дефинисаног система вредности. Ово нису времена прослављених Српских Географа, Јована Цвијића и небеског механичара Милутина Миланковића већ је ово време свеопште релативизације морала, институција, система вредности па чак и релативизације научних истина. 

Омладински кампови

Нема лепшег начина да упознате земљу и људе него ли да одете на неки од кампова који се нуде широм света. Овај вид одмора не изискује никаква посебна улагања осим можда у превоз до тамо и назад... Широм света омладински летњи кампови део су скоро свачијег детињства и младости. У нашој земљи нема их много али се ипак нађе по неки.... Наравно кампови могу имати и одређену верску или идеолошку тематику па коме је по вољи нека иде и бира себи сличне. Има статичних кампова а има и оних који су стално у покрету и мењају локације из дана у дан.

Један од лепших и организованијих кампова одржава се у нетакнутој природи Кучајских планина. Организује га црква, истински православних хришћана. У кампу нема струје и бетона као ни воде из водовода, тако да се стиче онај прави контакт са природом и праотачким начином живота... Спој природе, снаге, дисциплине и православне духовности. Светолазарев камп има и своју презентацију на адреси www.pokamp.blogspot.com .

Један од оних кампова у покрету организују Србски Ходочасници. 16 дана пешачења кроз неке од најлепших предела Србије. Путовање почиње у Београду а завршава се на Газиместану. Пут води преко ниске Шумадије, Равне горе, Овчара и Каблара, долине Голиске моравице, планине Чемерно, долине Студенице и Ибра, све до равног Косовског поља. Путовање је бесплатно. Како наводе организатори превоз је бесплатан јер се иде пешке, смештај је бесплатан јер се спава у врећама за спавање, храна је бесплатна јер ћете и код куће да је једете па не улази у посебне издатке. Пријаве за учешће на www.srpskihodocasnici.rs



Има и таквих који пружају далеко већи комфор и не захтевају велике физичке и духовне подвиге... Једно од њих је одмаралиште у манастиру Соко код Љубовије. '' Моба '' представља скуп младих из Србије и дијаспоре. Организује је епархија Шабачка ради упознавања традиције и културе народа из кога су потекли и по свету се расули. Пун пансион у трајању од месец дана и смештај у вишекреветним собама оно су што се овде бесплатно нуди учесницима. Атмосфера у духу хипи покрета.

Тајна постанка Новог Београда

Предавање Зорана Николића одржано у Коларчевој задужбини пре једно две године... Оно што
ћете чути промениће вашу слику о постанку Новог Београда. Урбана историја градова као и насеља уопште веома је мало позната. Сви ви који живите довољно дуго да памтите и нека друга времена, разумећете значај оваквих материјала и сведочанстава.

Објекти светске баштине у Србији

Објекти светске баштине у Србији

          На генералној конференцији UNESCO-a одржаној 1972 донета је конвенција о заштити светске природне и културне баштине. Конвенција је ступила на снагу 1975 године и представља документ на основу којег су утврђена правила и норме као и акције за заштиту човекове средине а посебно за заштиту светске природне и културне баштине. Ове мере и активности утицале су повољно и на развој туризма у смислу побољшања и обогаћивања туристичке понуде. У светску културну баштину убрајају се споменици, грађевинске целине, историски локалитети, који имају научну, етичку, естетску и археолошку вредност. Дакле морају бити изузетни и јединствени везани за идеје догађаје или личности од великог историског значаја. Оргинални и по правилу припадају историској прошлости људског рода.

          Природна баштина обухвата физичкогеографске, биолошке и геолошке локалитете и објекте изузетне естетске и научне вредности. Посебно треба истаћи ретке биљне и животињске врсте и њихова станишта која треба сачувати.

          Објекти светске природне и култзрне баштине имају велику туристичку вредност. Да би се једно природно или културно добро нашло на листи Светске природне и културне баштине, мора задовољити неке од наведених услова. Добро треба да представља ремек-дело људског стваралаштва; треба да буде сведочанство прожимања и размене култура у области уметности и архитектуре; да буде сведочанство одређене културе традиције и цивилизације; да буде пример грађевинске и архитектонске целине која карактерише неке од периода људске историје и цивилизације; да добро репрезентује једну или више култура; да је део догађаја, традиције, идеја, веровања од изузетног уметничког и историског значаја. Неки од услова да природна добра буду део светске баштине су: Да је природно добро репрезентативни пример великих раздобља историје наше планете укључујући геолошке процесе, развој живота, морфологију и физијономију; да добро буде пример еколошких и биолошких процеса током еволуције екосистема и водених заједница; да добро буде природни феномен изузетне естетске вредности; да природно добро буде репрезентативно и биолошки разноврсно укључујући ту и угрожене врсте које треба заштитити. Према подацима из 2006 у светску баштину убројано је 830 објеката. Од тога 644 су културна добра, 162 природна и 24 мешовита.

          Културна и природна добра у Србији светске баштине су: Манастири Студеница, Сопоћани, Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница и планина Голија. Манастир Студеница саграђен је у периоду између 1183 и 1196 године. Задужбина је Стевана немање и Краља Милутина који је 1314 подигао у оквиру манастирског комплекса цркву св Јоакима и Ане. Манастирски комплекс Студенице чине Манастирски бедеми, улазна капија са кулом, црква светог николе, богородичина црква, са припратом, трпезарија Светог Саве, ризница, испосница Светог Саве и спомен обележије прве српске болнице. Најстарије фреске датирају из 1208 године. Фреске у цркви светог Јоакима и Ане су боље очуване. У Студеници почивају мошти Стевана Немање његове жене Ане и Стевана Првовенчаног.

Манастир сопоћани Сопоћани саграђен је између 1253 и 1268, задужбина је краља Уроша и представља највреднбији споменик српског средњовековног фрескног сликарства и највреднија сликарска остварења европе тог доба. Од фресака површине 1450 квадратних метара до данас је сачувано 690 квадрата. На зидовима су фреске успења Богородице, у олтару Поворка светих отаца, Христово рођење, фреске династије немањића... Црква је посвећена светој троици.    

Манастир дечани саграђен је на обали Дечанске бистрице у подгорини проклетија и задужбина је Стефана дечанског и сина Цара Душана, манастир је грађен од 1327 – 1335 и посвећен је Исусу Христу Сведржитељу. Саграђен је од мермера.

Пећку патријаршију чине манастири Грачаница и Црква Богородице љевишке и црквае св Апостола ( 13 век ), црква светог Димитрија, Богородице Одигитрије и св Николе крај Пећи.

Фотографије светске културне баштине у Србији: 

Студеница

Пећка патријаршија

Високи дечани

Богородица Љевишка - Призрен - демолирана од стране Шиптарског народа.

Ветри и ви'орови

Мапа свих постојећих ветрова на земљи. Подаци се обнављају на свака три сата, тако да можете видети и онај ветар који дува кроз ваше џепове. Доста добар преглед циркулације атмосфере који помаже да се тај процес до неке мере и разуме... Монсуни тропски и вантропски, стални и периодични ветрови, зоне тишине око екватора, Југо, Бура, Трамонтана, Маестрал, Кошава...

Ако би сте ову мапу упоредили са картама тренутног ваздушног притиска видећете да ветар увек дува из простора високог ваздушног притиска у простор ниског ваздушног притиска. Осим притиска који ветру даје правац и смер ту је и ротација планете која може скренути ветар са свог првобитног усмерења. Ветрови обично дувају зими са хладног копна ка топлијем мору, лети са хладнијег мора ка топлијем копну. Ваздушне масе, са друге стране нису исто што и ветар али се крећу заједно с њим. Он их носи около са свим њиховим карактеристикама које се обично своде на температуру и влажност.

Мапа ветрова - глобус.