Лајковац

Јуче сам боравио у Лајковцу. Остаће овај текст да стоји на овом интернету а верујем да ће и даље бити тако као да сам био јуче. У овом граду, ствари се споро мењају. 

  

Лајковац се налази на путу за Ваљево одмах чим се скрене са '' ибарске '' и пређе преко Колубаре. Потребно је свега сат времена возом од Београда, тако да вам топло препоручујем њега као вид транспорта. Може и колима ако вам је баш воља али боље избегавајте то. Ја сам користио брзи 431 из Топчидера за Бар који стаје и у Лајковцу. Почетак лета, воз је скоро празан. Изгледа да ретко ко на море иде преко дана. Дуго нисам био на Барској прузи, и могу вам рећи да су је лепо средили, колико је то било могуће.

За љубитеље железнице ова станица представља једну од интересантнијих у земљи. Овде се некада налазио један од највећих железничких чворова у земљи. Касније расформиран, а ускотрачне пруге уклоњене. Пошто нико нормалан не уклања већ постављену пругу, намеће се питање како су и због чега нестале пруге које су одавде водиле за Аранђеловац на истоку и Чачак на југу. Пошто је уклањање било које пруге само по себи чин безумља, не очекујте ни да разлог томе мора имати неког смисла. Ове пруге су пролазиле кроз крајеве настањене припадницима четничког покрета, тако да су комунистичке власти одлучиле да возови кроз такве крајеве више неће пролазити. Пруге нису уклоњене одмах после рата већ нешто касније, тако да је Миле имао сасви довољно времена да напусти родно село, запали пљугу на прозору Ћире, оде у град, запосли се у фабрици и добије смештај у радничким баракама. Од пруге и становништва више није остало много. Свега пар десетина метара уског колосека као и бетонски торањ за водоснадбевање локомотива водом.

 

На торањ се и може и не може како кажу локални железничари. Ако вам понуде да се попнете, љубазно их одбите, реците да се плашите висине. Мене су понудили. Видели су ме како фотографишем станицу и друге објекте, па су ме питали како иде и да ли сам био на торњу? Када сам прихатио понуду и кренуо ка њему, схватили су да је враг однео шалу и да је овај луд и да ће стварно покушати да се попне. После су ипак морали да ме зауставе. Кажу да је то ипак превелики ризик и да су они ипак одговорни на неки начин за то што ми се тамо може десити. Горе се излази кроз узану цев с мердевинама које су у ко зна каквом стању. Један од њих је био и слике ми показивао, чисто да видим шта пропуштам и да то није ништа посебно. Овде изгледа лепо дочекују возољубитеље. Не праве проблеме ако случајно усликаш станицу, станичну биртију или понешто од возова. Навикли су на нас, срео сам истог дана још једног љубитеља железнице чији је ово иначе домаћи терен за изрдау фотографија.

Град је мали, све је близу, лако и брзо се све може видети. Ту на брду је стадион Фк Железничар, а код железничке станице, за нешто старије ту је Шк Железничар. На брду су све на једном месту, обданиште, основна и средња школа, дом здравља и киоск са јефтиним пљескавицама. Успут се наилази на објекат чији заједнички тоалет деле чланови локалног СПС са члановима локалног Равногорског Покрета. На моменте се чини да је време стало. Постоји локал, практично гаража у којој лик као некад давно, држи телевизор и сони плејистејшн, који изнајмљује клинцима на сат. Али и поред свега град ипак иде напред. Баш тога дана када сам био ( јуче ) свечано је отворена кинеска робна кућа, уз живу музику и поклоне за сваког купца. Испред врата је свирао бенд састављен од момка са клавијатуром и девојке са сисама. Пошто данас и познати бендови свирају на оваквим манифестацијама, извињавам се, незнам нити сам питао за име бенда или певачице. На градском тргу постоји постоље за споменик. Ту негде поред је и зарђала парна локомотива. Могу да вам кажем да сам виђао и лепше парњаче по градовима који по парњачама баш и нису нарочито познати.

За крај, док чекам воз који ће закаснити, посетио сам и веома интереснатну станичну биртију уређену у старовремском духу с краја осамдесетих. Столови за билијар око којих обиграва група адолесцената, расклимани столови са ретким пијанцима, башта са малом мачком, саксијама и погледом на пругу. Вреди доћи у овај лајковац макар и на партију билијара уз Ваљевско пиво, специјалитет овог краја.