Шид

Једно од места која се ређе обилазе јесте Шид. Ретко ко свраћа овамо без преке потребе. Место заиста не нуди много тога забавног али за праве истраживаче и пустолове има тога сасвим довољно за једно поподне. Овде се може стићи возом. Шид је последња станица пре границе тако да ако нисте понели пасош, не можете промашити.

Ово је мали погранични град, па као такав обилује различитим пограничним активностима. Приметно је присуство пограничне полиције која углавном беспослено луња по граду. Приметно је и присуство илегалних миграната који такође не знају шта са собом преко дана. На периферији града налазе се два мотела за курве и смутљивце из шире околине. Гомила теретних вагона, царински терминал и шлепери који пролазе градом. Са друге стране линије разграничења налази се Товарник, нешто мање и још бедније место од Шида. Тако да предпостављам да се сва забава одвија на нашој страни територије. Постоји и продавница са производима из Хрватске. Супермаркет '' Идеја '' осим Хрватске нуди и нашу робу. 

 

Постоји чак и некакав микрорељеф. Није све тако равно. Терен је благо заталасан. Криз град протиче река Шидина која извире негде на Фрушкој гори а улива се у саву. Тренутно слабији водостај па више личи на запуштени канал за наводњавање. Терен се благо спушта ка реци. Корито је уређено, постоји чак и некакво шеталиште, са поломљеним клупама и пропалом уличном расветом, делимично зарасло у шикару.

Сам град, заправо изгледа као село. Улице под правим углом, куће у низу, канали за одводњавање и клупице испред. Ову монотонију на појединим местима разбијају лепе ниске стамбене зграде. Ова мала социјалреалистичка насеља не налазе се само на једном месту, већ су разбацана по граду без неког реда. Примећујем да станари испред зграда лагерују веће количине огревног дрвета. Насеља су слабо опремљена продавницама и другим садржајима. У једном од њих сам чак нашао и малу цркву саграђену на ливадици испред зграде. Центар оваквог града обично је тамо где се секу две највеће улице. Тако је и одве. У центру се налази пијаца. Још неколико стамбених зграда, црква, општина, просторије владајуће странке, нешто што изгледа као тржни центар са пар локала у приземљу. Овога пута за разлику од већине Војвођанских места Католичка црква није у центру и није из Аустроугарског доба. Има неколико лепих и одржаваних паркова које изгледа слабо ко посећује. Постоји и нешто што би се могло назвати болницом или једноставно већим домом здравља. Постоји Словачки дом, као и припадајући верски објекат. На крају града налази се и зграда телевизије.

Од онога што би вероватно морали да посетите и због чега се мање више и долази овамо јесте галерија слика Саве Шумановића. Лепо уређен простор са чесмом у дворишту. Вода није лоша. Јефтина улазница, нема гужве, мир, тишина. Паркет шкрипи где год га притиснете. На зидовима слике равнице, сеоских шорова и града Париза. Осим тога ту је и велика збирка актова. Сава је успео да на једној слици наслика четири потпуно истоветне голе жене, само у различитим позама. Таквих групних актова има преко двадесет. Вреди посетити а можда ће вас неко и питати да ли сте билили, па је боље да будете. И онако овде нема нечег вреднијег пажње. На крају ако пожелите храну и пиће, тешко ћете пронаћи нешто да ваља. Људи овде једу по кућама јер је ово Срем. Туриста слабо има па је и понуда оскудна. Нисам видео ни пристојан ресторан брзе хране. Морао сам детаљно да преврнем град, и оно што сам нашао сакривено у кварту иза пијаце био је некакав италијански ресторан. Није обична пицерија већ прави италијански ресторан са италијанском музиком из звучника. Осим пице имају и она друга јела као што су паста, рижото, макароне и шпагете. Човек се баш потрудио. У оваквом месту такорећи рупетини, без готово било каквог туристичког потенцијала улагати толико енергије у ентеријер и амбијент то је стварно за похвалу. Порције су мале а киселу воду доноси у пластичним флашицама из неког супермаркета.

На железничкој су закључали тоалет, нема станичне биртије нити какве продавнице. Чесма не може да се одврне али зато капље. Ставиш флашу испод и чекаш. Услуга је спартанска. Возова има међународних. Недостаје можда неки погранични локални воз за краће посете или шопинг у законским оквирима. Кажу да наши тамо иду по храну а њихови долазе вамо по технику и дуван.