Краљево са околином

Краљево, виђено више пута у облику аутобуске станице, виђено ноћу, виђено из буса, виђено а невиђено. Много пута прошао а никада био. Колико је још само таквих градова остало негде на путевима иза мене. Дошло је време да се макар један од њих добро и темељно истражи. Овога пута Краљево са околином, Матарушком и Врњачком Бањом. 

До Краљева се може стићи возом. Може, али може и да боли, осим ако нисте заљубљеник у железницу. Ја сам овде доспео по скраћеном железничком поступку из правца Чачка у коме сам ухватио воз. Дакле нисам морао да се предходно возим до Ужичке Пожеге и оданде хватам воз већ сам до Чачка стигао на други начин. Краљево представља важан железнички чвор овог дела Србије, али игром случаја до њега нема директних возова из Београда. Некада је овуда јурцао чувени Косовски експрес, али га више нема, јер је већина његових путника протерана у Краљево и Крагујевац а делови пруге којом је ишао сада су под окупацијом тако да више нема кога и куда да вози. Са ове Краљевачке раскрснице возови се сада разилазе ка Лапову преко Крагујевца, према Крушевцу и Сталаћу преко Трстеника, према Косовској Митровици преко Рашке, према Пожеги преко Чачка и Овчар Бање. Заправо најлепши начин да се стигне овамо јесте чекати неку хаварију на Барској прузи северно од Пожеге па ухватити Барца на помоћном превозном путу када иде преко Младеновца, Лапова, Крагујевца, Краљева и Чачка. Али ето то и треба дочекати. У сваком случају лепа је пруга кроз Шумадију и неби требало то да пропустите. Ливаде и зеленило свуда око вас, затрављена пруга и станице међу шљивама. Балуга, Заблаће, Кукићи, Мршинци, Горичани, Самаила, Мрсаћ и Адрани. Краљевачка станица, има понешто путника, углавном омладине без пара која ће због две литре пива ипак ићи возом на факултете у Косовској Митровици и Леосавићу. Доста света одлази и на аутобуску, понаша се као да је време новац и ако се на први поглед види да се ту ипак ради о доколичарима, викендашима, нечијим теткама и ујнама које ваљда мисле да ће две киле сира и канта шљива да се укваре током вожње возом. Испред станице је врло леп парк, има близу и по која продавница. Тамо преко пруге је и преноћиште '' Свилен конац ''. Соба са купатилом 10 евра. Углавном не долази пристојан свет већ више она врста људи коју је нека мука натерала да допутују овамо. Нека вас то не брине, лопурде и пробисвети још увек радије спавају тамо на станици. Након што ме је женска која изгледа као мешавина звезде гранда и пропалог металца сместила у собу, обилазак ове области је могао да почне. Ова јазбина као и овај град могу бити одлична база за обиласке и неке шире околине. У близини се налазе Гоч, већ поменуте бање, Крагујевац, Кнић, Гружа, Мрчајевци, Гледиће планине, манастири Каленић и Студеница, Маглич, Долина јоргована, Ибар, Зап. Морава... 

Види се да је Краљево и пре изградње Магнохрома и социјалреалистичких солитера било респектабилна и озбиљна варош. Прави пример да чак и изван зоне Аустроугарског културног утицаја могу постојати сасвим пристојне вишеспратне грађевне. Грда ће умети да вас изненади до задњег тренутка проведеног у њему. Довољно је велики и простран да ћете моћи дуго и са уживањем откривати разне његове делове и могућности које нуди. Лепота овога града јесте и у томе што се социјалреалистички блокови и солитери налазе и у самом најстрожијем центру града. Таквих стамбених блокова има и на главном градском тргу као и дуж главних улица града. Одушевило ме је то што је у овом граду све још увек доступно и обичним људима. Поред најнапуцанијих светских брендова на главном тргу налазе се и једна сасвим просечна, сасвим обична макробиотика, једна прилично скромна фото радња као и читав низ других. За разлику од Београда, Крагујевца и Ниша у којима су сви преселили робу у безличне и стерилне амбијенте тржних центара, овде још увек можете шетати градом и разгледати излоге продавница, као некада у време оно. У овом граду локално планинарско друштво може у сред центра без икаквих проблема поставити своју застакљену огласну таблу са фотографијама и најавама акција. Док би такво шта у мом Београду сигурно представљало озбиљан подухват за који би се морао напистаи посебан пројекат, формирати иницијативни одбор и добити више различитих дозвола и сагласности. Ова симбиоза Краљева и његових становника наставља се и на обалама Ибра који практично протиче кроз центар. Биће вам свакако веома занимљиво када са друге стране Ибра гледано из центра угледате прво појас дрвећа, затим кукурузишта и њива па тек тамо у даљини предграђе Рибницу. Покрај реке су базени, фудбалски, кошаркашки и тениски терени. Стаза за трчање и озбиљно и веома дугачко шеталиште од сигурно неколико километара. Сам град је нешто мало издигнут изнад реке па одозго река и шеталиште лепо виде. На Ибру иам пецароша и у самом центру, купача ређе јер је Ибар хладан и помало прљав. Тешко је остати равнодушан према толиким спортским садржајима па има и оних који трче, раде некакве вежбе, протежу се, поскакују и слично. Спортски комплекс се наставља на пијачни комплекс. Ту је и једно велико бетонско поље звано аутопијаца. Код нас за такве потребе мораш отићи у Бубањпоток, док поједини Краљевчани то могу гледати из удобности сопственог дома. Град је компактан, све је ту мање више на дохват руке, не фали ни цркава, овде је смештено седиште епархије жичке која се простире ја више ни сам незнам на које доелове Србије. Од Студенице па све до Љига. Владичански двори Светог Николаја Велимировића Охридског и Жичког и трон Светог Саве, налазе се овде. Сам манастир није далеко одавде, има градског превоза тако да сам овога пута видео Жичу коначно и под дневним светлом и блиставим сунчевим сјајем. Нисам неко ко упада ноћу по манастирима али ето тада је дан био сувише кратак па је ноћ пала нешто раније. Када дође то доба ноћи и када манастир затвори своје капије, можете се вратити назад у град који изгледа има и некакав ноћни живот. По граду се могу видети и нешто млађи алтернативни људи, са некаквим хипстерским брадама или мајцама метал бендова на себи. Дакле свакако да ту има нечег изван стандардног поп-фолк ритма. Не могу да се отмем утиску да је ово Краљево један од лепших и цивилизованијих градова Србије. У односу на Чачак, Пожегу па и Крагујевац... Краљево изгледа као Лас Вегас. 

У близини манастира Жиче налази се Матарушка бања. Старо бањско лечичилиште, некада веома лепо уређено а данас скоро па напуштено. Парк са државном здравственом институцијом и мноштвом старих предратних здања зараслих у пузавицу и друге биљке. Лепо шеталиште и купалиште поред Ибра, пар напуштених кафанчуга и један не баш сасвим напуштени хотел у соцреалистичком стилу, представљају лепо место за шетњу, опуштање, прављење фотографија, пецање, састављање тикета за кладионицу. И ако много ближа граду Краљеву, бања у Матаругама остала је у сенци Врњачке  и ако су у неком тренутку вероватно биле једнако посећене и развијене.

И када помислите да сте завршили с њим, Краљево ће вас изненадити још по нечим као што је ничим изазвано присуство римокатоличког верског објекта у једној споредној улици строгог центра. Након што прочитате сва обавештења на закључаним вратима, можете се вратити на железничку станицу и испунити неке давно сањане снове, типа како возом одлазите у правцу Лапова. У међувремену док не крене воз за Лапово, тренутно у 3 после подне имате сасвим довољно времена да одете и до те толико познате и спомињане Врњачке бање. Да се прошетате тргом на коме је Жика толико пута водио шареницу. И ако нисам љубитељ оваквих места одлучио сам да и тамо потражим нешто занимљиво. Стигао сам локалним аутобусом, воз је ишао исувише рано за мој укус. Осам изјутра је и слабо шта је отворено осим цркве. Пензионери полако испуњавају велики парк, угоститељи бацају ђубре од синоћ, око хотела неки ликови заливају травњак. Место је предвиђено за некакав пасиван одмор, лагана шетња праком иземђу два спавања, одласци у базен а за оне мало живљег духа, можда нека жива музика увече. Осим пензионера у парку живе препродавци сувенира, кокица, лажног меда, лажних уметничких дела, предмета начињених од вуне, коже или шећера. Повратак из Врњачке бање сам обавио возом. И ако ми ово сматрамо врхунским дометом нашег туризма, железничка станица нема ни ред вожње залепљен на вратима. Особље станице такође не постоји. Ово је иначе једина железничка станица са базеном у склопу објекта. Базен је празан и налази се у дворишту близу пруге.

                                                                 Манастир Жича

                                                             Матарушка Бања

Аутобуска станица са које можете отићи било где у Србији. 

                                                   Базен на железничкој станици

Ретко виђена иновација у домаћем угоститељству. Ако не рачунамо ове Београдске фенси локале, видети вегетеријанску храну изван круга двојке, права је реткост.

Краљево - центар

Краљевачки планинари