Овогодишњи сајам туризма организован је нешто касније него ранијих година. Овај величанствени скуп доста добро осликава стање туристичке привреде у нашој земљи. Прво што ћете приметити јесте несразмеран туристички биланс државе Србије. Више туриста напушта нашу земљу него што у њу долази. Немојте се бринути, то је сасвим нормално за једну континенталну државу ове величине. У природи сваког туристе јесте жеља да види оно чега у његовој земљи нема. А у нашем случају то би примера ради била једна сасвим обична хидролошка појава као што је море. Тако да се наш туристички биланс може поправити претежно кроз улагања у војну индустрију. Осим више стотина километара морске обале нашој туристичкој привреди недостаје и смисао за организацију и презентацију онога што имамо да понудимо свом и туђем народу. Тако се примера ради хала са презентацијама Србије налази на крају дугог низа хала у којима су страни излагачи и домаћи излагачи стране туристичке робе... Док сам редом дошао до понуде сопствене државе већ сам имао 7-8 кила туристичке пропаганде на леђима, као и два сата шетања до тамо...
Прва хала, у њој пола хале '' Контики '' па после и сви остали. Понуда класична, Турци, Грчка, Јадран, Европски градови... Нешто мање Египта и Бугарске. Право освежење је све већа понуда путовања у Албанију. Некада се говорило за мршаве људе да су развијени ко Албански туризам, те је управо то и најбољи разлог да посетите ову уврнуту земљу. Албанија још увек није уништена туризмом као Грчка или Турска, тако да још увек изгледа као оно што заиста и јесте тако да ко воли необичне дестинације нека оде онамо и то још ове године... За пар година то више неће бити иста прича, цене ће одлетети у небо као и свуда у фази раста прилива туриста. Ко је откривао Бугарску у периоду између 2000 и 2005 зна о чему причам. Друга нова и до сада невиђена дестинација је и Северни ( турски ) Кипар. Наравно можете га посетити и ако сте смештени на јужном делу острва. Граница је отворена и може се прећи из једног у други део острва. Оно што се у турском делу нуди јесу хотели са коцкарницама и проституцијом. Намењени су свима само не туристима. У њих одлазе пословни људи који у Јужном делу Кипра обављају послове прања и складиштења новца. Без обзира на бизарну понуду ова дестинација ипак је нешто ново што свакако треба видети...
У међународној хали наишао сам на неке Индусе који су продали далеко више аљина. марама, асура и мирисних свећа него туристичких аранжмана. Мило је по први пут ни нешто мало Мађара. Црногораца као и обично са својом стандардном понудом. Дошли људи овамо на сајам, као да ми незнамо шта се тамо код њих нуди. Бачене паре наравно... Словенци као и увек, јако професионално и на нивоу, Хрвате нисам пронашао, мада нисам много ни тражио.
У винској хали за дегустацију, заврнуте славине. Точи се само ако купиш чашу за точење што се продаје на улазу у халу. Некада се овде цугало из пластичних чаша по свим штандовима, а из хале се излазило са пуно лепих укуса и утисака које само вино може да пружи. Између штандова се мотају чудни типови који се колико видим разумеју у вино. Цугају по гутаљ или пола, облизују се, мућкају вино по устима или удишу алкохолна испарења и ароме кроз нос гурнут у чашу.
У хали за Србе, познаници својих пријатеља излагача седе по штандовима и конзумирају домаћу радиност. Ко нема шта да понуди продаје ћилиме, сувенире, слатко од дуња и сличне производе из забити из које долази. Урадио се неки релативно оскудни материјал, ретко ко има туристичку карту да ми да, на неким штандовима нема никог јер су отишли да једу на суседном и слично... Понекад се могу ту и тамо појавити трубачи или неки фолклорни ансамбл. Углавном лоша амбалажа и осредњи садржај. Покушај да се одбеглима са села прода сеоски туризам, покушај да се блатњавим приобаљем неког језера замени море.
