среда, 26. фебруар 2014.

Четири Београдска језра

Има Београд и Више од четири језера али ето, не може се све обићи у једном дану. Не може се обићи а нису сва ни толико занимљива за обилазак. Око језера на ади сам обишао већ много пута па ми се и досадило. Група планинара ПК Железничара, отишла је на овај обилазак, ту неки дан...

По огавном кишном дану сели смо у бус и одвезли се. Најпре до једног исто крајње незанимљивог насеља као што је Ресник. Несређене улице, шаролике приградске куће, паланачки менталитет овог насеља посматрао нас је како излазимо из аутобуса и тихо негодовао због нашег присуства. Овај крај града постао је познат у скорије време и по томе што су на окретници аутобуса 47 и 500 и неког још броја, људи поливали псе бензином и пуштали их да запаљени трче по окретници до изнемоглости. Са друге стране насеља налази се и наше прво одредиште тога дана - Језеро Паригуз. Име овога језера указује на то да његов муљ лечи хемороиде. Осим ове корисне функције језеро других функција нема. Вероватно из разлога што су Ресничани у њега спровели део канализационе мреже да се тамо излива. Вероватно да би и Језеро било у складу са остатком насеља. Обале наравно неуређене а и зашто би биле? Ресничани ипак себе сматрају Београђанима па радије време проводе на Београдској ади него у сопственом Београдском засеоку. Ресник дакле колико сам схватио може бити интересантан само пратиским сакупљачима гласова и трговачким путницима...



Друго језеро налази се у живописном насељу Рипањ. Овдашњи приградски сељаци, такође нерадо пoсећују своје језерце, јер има и ексклузивнијих места за купање свуд по граду. Негде иза пропалих фабрика и радничких павиљона уз њих изграђених, одмах тамо иза железничке станице Бела река налази се истоимено језеро - Бела река. Чиста и ладна језерска вода, нешто рибе и до бесмисла сиромашни заселак испод бране оно су што се овде нуди. Осим пруге и возова који овуда циркулишу овај део рипња нуди и разне друге културне феномене као што су баште уређене по ко зна чијем савету или укусу...  Овде се може видети и напуштена фабрика експлозива и муниције. Чудно је и то што у овај крај иде и аутобус 408. Не толико због језера колико због мештана.

Језеро Трешња. Скоро да и није језеро, већ нешто треће. Иза мале бране устављено нешто мало воде и то је одприлике све што се овде нуди. Има ту и неко викенд насеље које понекад излази овде ради роштиља и природе. Ту је и спаљени ресторан. Предходни власник ( држава ) га је напустио а излетници су га демолирали, однели инвентар и запалили. Овај патетични објекат представљао је смешан покушај да се од ничега направи нешто. Неко је некада помислио да је 150 метара дугачко језерце нешто што ће привлачити безбројне туристе жељне оброка на обали базенчића с водом неких барем 20 километара од центра града.

Језеро дубоки поток представља већ озбиљнији водени објекат. Дугачко скоро цели километар и широко око 200 метара. Порибљено и употребљиво за нешто мало наутичких спортова. Без неке пристојне плаже. Са неком пристојном кафаном, рупом, етно биртијом или чиме год се овај објекат може назвати.



субота, 22. фебруар 2014.

Омладински кампови


Нема лепшег начина да упознате земљу и људе него ли да одете на неки од кампова који се нуде широм света. Овај вид одмора не изискује никаква посебна улагања осим можда у превоз до тамо и назад... Широм света омладински летњи кампови део су скоро свачијег детињства и младости. У нашој земљи нема их много али се ипак нађе по неки.... Наравно кампови могу имати и одређену верску или идеолошку тематику па коме је по вољи нека иде и бира себи сличне. Има статичних кампова а има и оних који су стално у покрету и мењају локације из дана у дан.

Један од лепших и организованијих кампова одржава се у нетакнутој природи Кучајских планина. Организује га црква, истински православних хришћана. У кампу нема струје и бетона као ни воде из водовода, тако да се стиче онај прави контакт са природом и праотачким начином живота... Спој природе, снаге, дисциплине и православне духовности. Светолазарев камп има и своју презентацију на адреси www.pokamp.blogspot.com .

Један од оних кампова у покрету организују Србски Ходочасници. 16 дана пешачења кроз неке од најлепших предела Србије. Путовање почиње у Београду а завршава се на Газиместану. Пут води преко ниске Шумадије, Равне горе, Овчара и Каблара, долине Голиске моравице, планине Чемерно, долине Студенице и Ибра, све до равног Косовског поља. Путовање је бесплатно. Како наводе организатори превоз је бесплатан јер се иде пешке, смештај је бесплатан јер се спава у врећама за спавање, храна је бесплатна јер ћете и код куће да је једете па не улази у посебне издатке. Пријаве за учешће на www.srpskihodocasnici.rs



Има и таквих који пружају далеко већи комфор и не захтевају велике физичке и духовне подвиге... Једно од њих је одмаралиште у манастиру Соко код Љубовије. '' Моба '' представља скуп младих из Србије и дијаспоре. Организује је епархија Шабачка ради упознавања традиције и културе народа из кога су потекли и по свету се расули. Пун пансион у трајању од месец дана и смештај у вишекреветним собама оно су што се овде бесплатно нуди учесницима. Атмосфера у духу хипи покрета.





понедељак, 10. фебруар 2014.

Књига - Планином - Томица Делибашић

Планинарски приручник, доброг квалитета. Можда да је више картографског материјала, био би и бољи... Међутим рачуна се да се на самостално планинарење и онако не иде без какве такве карте или неког уређаја сличне намене. Тако да није ни битно хоће ли их имати или не, али чисто да се употпуни доживљај. Након описа свега важнијег на шта се може попети постоји и мањи планинарски подсетник који говори о ситницама које живот значе. Како ми се чини књига је намењена искиснијим планинарима који имају аспирације ка самосталном извођењу успона. Аутор књиге Томица Делибашић већ више деценија планинарски је водич у ПК Железничару. Може се набавити преко аут... Планином...

Садржај књиге:

ДЕО ПРВИ: Планине Црне Горе
1. ЗЛА ГОРА, Највиши врх Шљемена (1459m)
2. ЊЕГОШ, Највиши врх Равна глава (1721m)
3. ВОЈНИК, Највиши врх Велики Војник (1998m)
4. ГОЛИЈЕ, Највиши врх Бајово ждријело (1942m)
5. ЛЕДЕНИЦЕ, Највиши врх Ружица (1945m)
6. ПРЕКОРНИЦА, Највиши врх Кула (1927m)
7. МАГАНИК, Највиши врх Међеђи врх (2138m)
8. КАПА МОРАЧКА, Највиши врх Ластва (2226m)
9. ТАЛИ, Највиши врх Куле (2063m)
10. СИЊАЈЕВИНА, Највиши врх Бабин зуб (2277m)
11. ДУРМИТОР, Највиши врх Боботов кук (2523m)
12. БЈЕЛАСИЦА, Највиши врх Црна глава (2139m)
13. МАГЛИЋ, Највиши врх Велики Маглић (2388m)
14. БИОЧ, Највиши врх Велики Витао (2396m)
15. ВОЛУЈАК, Највиши врх Велика Власуља (2337m)
16. ТРНОВАЧКИ ДУРМИТОР, Највиши врх Трзивка (2332m)
17. ЗЕЛЕНГОРА, Највиши врх Брегоч (2015m)
18. ЉУБИШЊА, Највиши врх Дерначиште (2238m)
19. РАДОВИНА, Највиши врх Велика Радовина (1992m)
20. БУРЕН, Највиши врх Велики вис (1805m)
21. ЛИСАЦ ПЛАНИНА, Највиши врх Каблови (1769m)
22. ОБЗИР, Највиши врх Смјетоваче (1869m)
23. КОМОВИ, Највиши врх Ком Кучки (2487m)
24. ВИСИТОР, Највиши врх Плана (2211m)
25. ПРОКЛЕТИЈЕ, Највиши врх Маја Језерце (2694m)
26. БОГИЋЕВИЦА, Највиши врх Маја Ропс (2501m)
27. ХАЈЛА, Највиши врх Хајла (2403m)
28. ЖИЈОВО, Највиши врх Сурдуп (2184m)
29. ВИЛА, Највиши врх Вила (2093m)
30. РУМИЈА, Највиши врх Румија (1594m)
31. ВРСУТА, Највиши врх Врсута (1183m)
32. ОРЈЕН, Највиши врх Зубачки кабао (1894m)
33. СУБРА, Највиши врх Субра (1679m)
34. РЕОВАЧКА ГРЕДА, Највиши врх Пазуа (1769m)
35. ЈАСТРЕБИЦА, Највиши врх Велика Јастребица (1865m)
36. ДОБРАШТИЦА, Највиши врх Одијево (1571m)
37. РАДОШТАК, Највиши врх Сиљевик (1452m)

ДЕО ДРУГИ: Планине републике Србије
38. РТАЊ, Највиши врх Шиљак (1565m)
39. БЕЉАНИЦА, Највиши врх Бељаница (1339m)
40. ХОМОЉСКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Штубеј (940m)
41. СТАРА ПЛАНИНА, Највиши врх Ботев (2376m)
42. СТО, Највиши врх Сто (1155m)
43. ВЕЛИКИ КРШ, Највиши врх Велики крш (1148m)
44. СУВА ПЛАНИНА, Највиши врх Трем (1809m)
45. СВРЉИШКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Зелени врх (1334m)
46. ЈАСТРЕБАЦ, Највиши врх Велика Ђулица (1491m)
47. БЕСНА КОБИЛА, Највиши врх Бесна кобила (1923m)
48. ВАРДЕНИК, Највиши врх Велики Стрешер (1876m)
49. ЧЕМЕРНИК, Највиши врх Велики Чемерник (1638m)
50. ГРАМАДА, Највиши врх Вртоп (1721m)
51. ДУКАТ, Највиши врх Црноок (1881m)
52. ВЛАШКА ПЛАНИНА, Највиши врх Паница (1440m)
53. ГРЕБЕН ПЛАНИНА, Највиши врх Бежениште (1338m)
54. ВРХ ЦРНИ ПИРОТСКИ, Највиши врх Црни врх (1461m)
55. ГОЛИЈА, Највиши врх Јанков камен (1833m)
56. РАДОЧЕЛО, Највиши врх Кривача (1643m)
57. ТРОГЛАВ, Највиши врх Ком (1178m)
58. СТОЛОВИ, Највиши врх Усовица (1375m)
59. СТУДЕНА ПЛАНИНА, Највиши врх Кавгалија (1355m)
60. ГОЧ, Највиши врх Љуктен (1216m)
61. ЖЕЉИН, Највиши врх Жељин (1785m)
62. ГЛЕДИЋКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Самар (922m)
63. КОПАОНИК, Највиши врх Панчићев врх (2016m)
64. РОГОЗНА, Највиши врх Чукар (1479m)
65. ВЕЛИКА НИНАЈА, Највиши врх Сухи крш (1462m)
66. МОКРА ГОРА, Највиши врх Поглед (2154m)
67. ШАР ПЛАНИНА, Највиши врх Титов врх или Велики Турчин (2748m)
68. ЈАДОВНИК, Највиши врх Катунић (1733m)
69. КАБЛАР, Највиши врх Каблар (895m)
70. РАДАН ПЛАНИНА, Највиши врх Шапот (1409m)
71. ПРОЛОМСКА ПЛАНИНА, Највиши врх Соколов вис (1370m)
72. ПЛАНИНА АРБАНАШКА, Највиши врх Вијегор (1127m)
73. ЗВИЈЕЗДА, Највиши врх Велики Столац (1675m)
74. ТАРА, Највиши врх Збориште (1544m)
75. ПОВЛЕН, Највиши врх Мали Повлен (1347m)
76. МАЉЕН, Највиши врх Краљев сто (1104m)
77. МЕДВЕДНИК, Највиши врх Медведник (1244m)
78. РУДНИК, Највиши врх Велики Штурац (1132m)
79. СУВОБОР, Највиши врх Сувобор (866m)
80. ЦЕР, Највиши врш Шанчина (689m)
81. ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Гудурички врх (641m)
82. ФРУШКА ГОРА, Највиши врх Црвени Чот (538m)
83. МИРОЧ, Највиши врх Велики Штрбац (768m)

ДЕО ТРЕЋИ: О ПЛАНИНАРЕЊУ ПЛАНИНАРСКЕ НАПОМЕНЕ
1. Значај планинарења као активности
2. Планинарска гардероба и опрема
3. Припрема за планинарску акцију
4. Тактика планинарског хода
5. Улога одмора у току планинарења
6. Организација одласка у планину
7. Постављање шатора
8. Планинске опасности
9. Значај временске прогнозе код одласка у планину
10. Подизање планинарске свести и понашања

ОРЈЕНТАЦИЈА НА НЕПОЗНАТОМ ТЕРЕНУ
1. Значај развијања способности сналажења
2. Читање топографских карата
3. Кретање уз помоћ топографске карте
4. Губљење и налажење орјентације
5. Шта доприноси добром сналажењу и која су правила

недеља, 9. фебруар 2014.

Тајна постанка Новог Београда

Предавање Зорана Николића одржано у Коларчевој задужбини пре једно две године... Оно што
ћете чути промениће вашу слику о постанку Новог Београда. Урбана историја градова као и насеља уопште веома је мало позната. Сви ви који живите довољно дуго да памтите и нека друга времена, разумећете значај оваквих материјала и сведочанстава.

субота, 8. фебруар 2014.

Географија за први разред стручних школа - Мирко Грчић



Географија за први а понегде и други разред средњих стручних школа један је од бесмисленијих пројеката завода за уџбенике и министарства просвете. Хаотичан и неповезан садржај. Насумично изабране наставне јединице стварају утисак конфузије код читалаца.

Квалитет израде књиге са техничке стране је језив. Са сваком пређеном лекцијом, странице испадају из корица тако да књига не може трајати дуже од једне школске године. Беспотребни масни папир и још беспотребнији фул колор на свакој страници, подижу цену овог уџбеника високо изнад 500 динара. PDF издање није доступно чал ни за новац а камоли некако другачије, тако да ова књига може слободно бити означена као ЖБД издање. ( ЖБД - Жали Боже Дрвећа ). Формат неки леви, није ни А4 ни А5, него нешто тако негде између... Тираж невероватних 4000 комада.

Садржај представља неку мешавину демографије, географије насеља, политичке и индустриске географије са додатком осиромашене регионалне географије. Број наставних јединица је већи или једнак од броја часова географије у току године дана ( 70 ). Тако да ако одбијемо трећину часова намењених утврђивању градива, можемо обрадити свега 50 наставних јединица. Што и није тако лоше с обзиром да има и таквих које су једноставно неупотребљиве за учеснике у наставном процесу. Књига је са друге стране написана доста апстрактним и површним језиком, без јасно дефинисаних или објашњених појава и процеса... Тако да наставник то мора мање више све сам да обави. Примера ради код лекције која говори о миграцијама људског рода, морамо да улазимо у теорију о леденим добима и циркулацији воде у атмосфери чега у књизи наравно нема. Само за разјашњење климатских промена које су за последицу имале колебање нивоа светског мора потребно је издвојити нових 45 минута. Тако да се та лекција обично избацује. Такође у свим другим случајевима губи се исувише много времена на разјашњавање онога што је аутор уџбеника хтео да каже. На жалост, ученици га не могу самостално користити у раду и учењу, без огромног предзнања из ове области. Ако то није могуће онда ово није уџбеник већ стручна литература, којој се и као таквој може штогод замерити.

Остало је још да се осврнемо на сам наставни план и програм, код кога изгледа не постоје јасно дефинисани исходи наставног процеса. Изгледа да се очекује да ученици науче од свега по мало како би крајњи збир свих ових појединачних знања био једнак нули. Као и обично она темељна знања из области физичке географије на којима се заснива наша наука остају негде по страни. 

петак, 7. фебруар 2014.

Бувљак Панчево

Сам пут до тамо доста је једноставан као и повратак оданде. Већи број
возова који полазе на сваких сат времена или ређе, требало би да буде
довољан да обавите цео посао за мање од пола дана. Требало би да на
станици метроа '' Вуков споменик '' ухватите воз за Панчево који је тамо
око 7 и 30. Вожња неће трајати ни пола сата. Чим прођете панчевачки рит
и мост над Тамишом изађите из воза. Мирис станичног тоалета и
роштиљџиница као и народ натоварен робом, јасно ће вам показати пут ка
бувљаку. Кад се будете враћали, будите сречни да ухватите било какав воз који ће вас вратити преко реке. За оне жељне авантуре ту су возови за Зрењанин и Вршац који иду можда једном или два пута дневно.

Овде се ваља претежно нова кинеска одећа као и
пластична и гумена галантерија сличног произвођача. Ситнице као што су
кућна хемија, слаткиши и рибље конзерве сумњивог рока трајања, нешто су
због чега већина света долази овамо. Око нове године могуће је наћи и
добар избор пиротехничких средстава. Може се наћи нешто мало хладног
оружија, алата, играчака, дувана и дуванског прибора. Гужве обично нема,
па лутање између тезги није заморно као на другим местима. Овде се
робом снадбевају сви шверцери из Јужног Баната, Поморавља, Ваљева и
посавине... Једино чега нема јесте половна роба. За љубитеље
колекционарства и препродавце са Лимунда, Земунски, Каленић и
Новобеоградски бувљак, право су место...

Ево и делића атмосфере са Панчевачког Бувљака негде пред нову годину.




четвртак, 6. фебруар 2014.

Објекти светске баштине у Србији


Објекти светске баштине у Србији

          На генералној конференцији UNESCO-a одржаној 1972 донета је конвенција о заштити светске природне и културне баштине. Конвенција је ступила на снагу 1975 године и представља документ на основу којег су утврђена правила и норме као и акције за заштиту човекове средине а посебно за заштиту светске природне и културне баштине. Ове мере и активности утицале су повољно и на развој туризма у смислу побољшања и обогаћивања туристичке понуде. У светску културну баштину убрајају се споменици, грађевинске целине, историски локалитети, који имају научну, етичку, естетску и археолошку вредност. Дакле морају бити изузетни и јединствени везани за идеје догађаје или личности од великог историског значаја. Оргинални и по правилу припадају историској прошлости људског рода.
          Природна баштина обухвата физичкогеографске, биолошке и геолошке локалитете и објекте изузетне естетске и научне вредности. Посебно треба истаћи ретке биљне и животињске врсте и њихова станишта која треба сачувати.
          Објекти светске природне и култзрне баштине имају велику туристичку вредност. Да би се једно природно или културно добро нашло на листи Светске природне и културне баштине, мора задовољити неке од наведених услова. Добро треба да представља ремек-дело људског стваралаштва; треба да буде сведочанство прожимања и размене култура у области уметности и архитектуре; да буде сведочанство одређене културе традиције и цивилизације; да буде пример грађевинске и архитектонске целине која карактерише неке од периода људске историје и цивилизације; да добро репрезентује једну или више култура; да је део догађаја, традиције, идеја, веровања од изузетног уметничког и историског значаја. Неки од услова да природна добра буду део светске баштине су: Да је природно добро репрезентативни пример великих раздобља историје наше планете укључујући геолошке процесе, развој живота, морфологију и физијономију; да добро буде пример еколошких и биолошких процеса током еволуције екосистема и водених заједница; да добро буде природни феномен изузетне естетске вредности; да природно добро буде репрезентативно и биолошки разноврсно укључујући ту и угрожене врсте које треба заштитити. Према подацима из 2006 у светску баштину убројано је 830 објеката. Од тога 644 су културна добра, 162 природна и 24 мешовита.
          Културна и природна добра у Србији светске баштине су: Манастири Студеница, Сопоћани, Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница и планина Голија. Манастир Студеница саграђен је у периоду између 1183 и 1196 године. Задужбина је Стевана немање и Краља Милутина који је 1314 подигао у оквиру манастирског комплекса цркву св Јоакима и Ане. Манастирски комплекс Студенице чине Манастирски бедеми, улазна капија са кулом, црква светог николе, богородичина црква, са припратом, трпезарија Светог Саве, ризница, испосница Светог Саве и спомен обележије прве српске болнице. Најстарије фреске датирају из 1208 године. Фреске у цркви светог Јоакима и Ане су боље очуване. У Студеници почивају мошти Стевана Немање његове жене Ане и Стевана Првовенчаног.
Манастир сопоћани Сопоћани саграђен је између 1253 и 1268, задужбина је краља Уроша и представља највреднбији споменик српског средњовековног фрескног сликарства и највреднија сликарска остварења европе тог доба. Од фресака површине 1450 квадратних метара до данас је сачувано 690 квадрата. На зидовима су фреске успења Богородице, у олтару Поворка светих отаца, Христово рођење, фреске династије немањића... Црква је посвећена светој троици.    
Манастир дечани саграђен је на обали Дечанске бистрице у подгорини проклетија и задужбина је Стефана дечанског и сина Цара Душана, манастир је грађен од 1327 – 1335 и посвећен је Исусу Христу Сведржитељу. Саграђен је од мермера.

Пећку патријаршију чине манастири Грачаница и Црква Богородице љевишке и црквае св Апостола ( 13 век ), црква светог Димитрија, Богородице Одигитрије и св Николе крај Пећи.

Фотографије светске културне баштине у Србији:
 

Студеница



Пећка патријаршија



Високи дечани



Богородица Љевишка - Призрен - демолирана од стране Шиптарског народа.








Ветри и ви'орови

Мапа свих постојећих ветрова на земљи. Подаци се обнављају на свака три сата, тако да можете видети и онај ветар који дува кроз ваше џепове. Доста добар преглед циркулације атмосфере који помаже да се тај процес до неке мере и разуме... Монсуни тропски и вантропски, стални и периодични ветрови, зоне тишине око екватора, Југо, Бура, Трамонтана, Маестрал, Кошава...

Ако би сте ову мапу упоредили са картама тренутног ваздушног притиска видећете да ветар увек дува из простора високог ваздушног притиска у простор ниског ваздушног притиска. Осим притиска који ветру даје правац и смер ту је и ротација планете која може скренути ветар са свог првобитног усмерења. Ветрови обично дувају зими са хладног копна ка топлијем мору, лети са хладнијег мора ка топлијем копну. Ваздушне масе, са друге стране нису исто што и ветар али се крећу заједно с њим. Он их носи около са свим њиховим карактеристикама које се обично своде на температуру и влажност.

Мапа ветрова - глобус.






уторак, 4. фебруар 2014.

GeoGuessr - Погоди где си.

GeoGuessr - Let's explore the world!

Замислите да сте се пробудили са јаким мамурлуком на вама потпуно непознатој локацији. Покушавате да се било чега сетите али једино што допире из вашег мозга јесу алкохолна испарења. Ред би био да бар знате где се налазите... Ваш основни задатак јесте да то утврдите. Крећите се кроз простор и посматрајте... Вегетација која ту расте, водени објекти, натписи на нерезумљивим језицима, смер кретања саобраћаја и још многи други детаљи помоћиће вам да лоцирате свој положај. Били пијанац или само обичан љубитељ далеких крајева, верујем да ћете се добро забавити тражећи себе у простору...

GeoGuessr - Let's explore the world!

недеља, 2. фебруар 2014.

Карта железничких пруга у Србији

Видећете на карти да у многа места можете доћи возом. Пруга постоји али возови не постоје. Има ту и других аномалија наравно... Из Београда не постоје директни возови за веће градове као што су Чачак, Краљево, Зајечар, Бор и Крагујевац... Нема директног воза ни до оближњег Смедерева или Шапца. Давно су укинути директнио возови за Сарајеви и Солун... Међутим стање се у задњој години макар мало поправило... Возом се сада може до Крушевца и Косовске Митровице север.



субота, 1. фебруар 2014.

Црногорско приморије - Туристичка карта

Велила и прегледна туристичка карта црногорског приморија. 4000 х 1443 пиксела.




Преживљавање у природи за неупућене - рецензија књиге


Из познатог серијала '' за неупућене '' издвоила се једна интересантна књига. Поред пилатеса, јоге, аеробика сада имамо и нешто заиста употребљиво. Прежаивљавање за неупућене. Верујем да неупућени човек никада неће преживети, нити уз овај, нити уз какав бољи приручник. Преживљавање је више ствар праксе него теорије. Одлазак на служење војног рока или вишегодишњи планинарски стаж могу бити добра основа за преживљавање. Помало нелогичан наслов иза кога се крије интересантан садржај: 
• Најчешће сценарије преживљавања
• Проверене савете за појединце и групе
• Опрему неопходну за преживљавање
• Основне вештине оријентисања
• Начине за одржавање телесне температуре
• Најбоље технике за паљење ватре у различитим природним окружењима
• Шта из природе можете (и не смете) јести и пити
• Истините приче преживелих
Издавач за Србију: Микро Књига
ISBN: 978-86-7555-364-9






Од Нове Пазове до Старе пазове

Било је ово једно необично путовање од Нове до Старе Пазове. Рекло би се на први поглед, ништа посено и ништа помена вредно. Вероватно би тако и било да околнисти под којима се путовало нису биле нешто другачије него иначе. Повод за ово путовање била је љубав према железници. На пут између две Пазове кренули смо пешака, пратећи железничку пругу....

Бескрајну равницу и њену монотонију нарушили су свега два надвожњака и неколицина канала за наводњавање. Усред ничега могле су се видети бројне пригушнице, скретнице, сигнали, станични и просторни, електро мрежа као и неки други мени мање познати метални предмети постављени поред пруге. Оно што је изазивало готово тренутну пометњу међу присутнима била је појава воза на прузи... Након што би неко од присутних узвикнуо, воооооз! Сви би се растрчали поред пруге тражећи најбољи кадар у коме би фотоапаратом зауставили воз. Када је возова понестало а нестрпљење у очекивању истих почело да расте, људи би узимали мобилне телефоне и звали разне отправнике са далеких станица и распитивали се о тренутној позицији возова који се крећу ка нама. Поред самих возова и свега што сам видео најзанимљивије јесте било све оно што сам о њима чуо од својих сапутника чланова '' клуба љубитеља железнице Београд '' којима сам се придружио док и сам не постанем члан. Невероватна количина података о локомотивама, вагонима, кондуктерима, шефовима станица и самим станицама, о женама на железници или начинима на које Ромска популација отуђује делове железничке инфраструктуре...

Био је ово излет у један потпуно нови свет, коме ћу се увек радо враћати... Без јалових прича о политици, корупцији и пропалим кладионичарским жељама и надањима којима сам иначе окружен. Леп је осећај тај који имам увек када се нађем поред пруге или док гледам воз који пролази. Сећам се неког путовања или што је још чешће, желим да негде одем, да сам у везу за било где. Стара и Нова Пазова као што видите биле су само успутне железничке станице на нашем путу. Љубитељи железнице отишли су и који километар даље док сам се ја вратио назад возом из старе пазове.

Прецизни и педантни љубитељи железнице бележе сваку своју акцију као ретко који други клуб или удружење... Филм Велимира Јагодића сниман на овом путовању.