Има Београд и Више од четири језера али ето, не може се све обићи у једном дану. Не може се обићи а нису сва ни толико занимљива за обилазак. Око језера на ади сам обишао већ много пута па ми се и досадило. Група планинара ПК Железничара, отишла је на овај обилазак, ту неки дан...
По огавном кишном дану сели смо у бус и одвезли се. Најпре до једног исто крајње незанимљивог насеља као што је Ресник. Несређене улице, шаролике приградске куће, паланачки менталитет овог насеља посматрао нас је како излазимо из аутобуса и тихо негодовао због нашег присуства. Овај крај града постао је познат у скорије време и по томе што су на окретници аутобуса 47 и 500 и неког још броја, људи поливали псе бензином и пуштали их да запаљени трче по окретници до изнемоглости. Са друге стране насеља налази се и наше прво одредиште тога дана - Језеро Паригуз. Име овога језера указује на то да његов муљ лечи хемороиде. Осим ове корисне функције језеро других функција нема. Вероватно из разлога што су Ресничани у њега спровели део канализационе мреже да се тамо излива. Вероватно да би и Језеро било у складу са остатком насеља. Обале наравно неуређене а и зашто би биле? Ресничани ипак себе сматрају Београђанима па радије време проводе на Београдској ади него у сопственом Београдском засеоку. Ресник дакле колико сам схватио може бити интересантан само пратиским сакупљачима гласова и трговачким путницима...
Друго језеро налази се у живописном насељу Рипањ. Овдашњи приградски сељаци, такође нерадо пoсећују своје језерце, јер има и ексклузивнијих места за купање свуд по граду. Негде иза пропалих фабрика и радничких павиљона уз њих изграђених, одмах тамо иза железничке станице Бела река налази се истоимено језеро - Бела река. Чиста и ладна језерска вода, нешто рибе и до бесмисла сиромашни заселак испод бране оно су што се овде нуди. Осим пруге и возова који овуда циркулишу овај део рипња нуди и разне друге културне феномене као што су баште уређене по ко зна чијем савету или укусу... Овде се може видети и напуштена фабрика експлозива и муниције. Чудно је и то што у овај крај иде и аутобус 408. Не толико због језера колико због мештана.
Језеро Трешња. Скоро да и није језеро, већ нешто треће. Иза мале бране устављено нешто мало воде и то је одприлике све што се овде нуди. Има ту и неко викенд насеље које понекад излази овде ради роштиља и природе. Ту је и спаљени ресторан. Предходни власник ( држава ) га је напустио а излетници су га демолирали, однели инвентар и запалили. Овај патетични објекат представљао је смешан покушај да се од ничега направи нешто. Неко је некада помислио да је 150 метара дугачко језерце нешто што ће привлачити безбројне туристе жељне оброка на обали базенчића с водом неких барем 20 километара од центра града.
Језеро дубоки поток представља већ озбиљнији водени објекат. Дугачко скоро цели километар и широко око 200 метара. Порибљено и употребљиво за нешто мало наутичких спортова. Без неке пристојне плаже. Са неком пристојном кафаном, рупом, етно биртијом или чиме год се овај објекат може назвати.
По огавном кишном дану сели смо у бус и одвезли се. Најпре до једног исто крајње незанимљивог насеља као што је Ресник. Несређене улице, шаролике приградске куће, паланачки менталитет овог насеља посматрао нас је како излазимо из аутобуса и тихо негодовао због нашег присуства. Овај крај града постао је познат у скорије време и по томе што су на окретници аутобуса 47 и 500 и неког још броја, људи поливали псе бензином и пуштали их да запаљени трче по окретници до изнемоглости. Са друге стране насеља налази се и наше прво одредиште тога дана - Језеро Паригуз. Име овога језера указује на то да његов муљ лечи хемороиде. Осим ове корисне функције језеро других функција нема. Вероватно из разлога што су Ресничани у њега спровели део канализационе мреже да се тамо излива. Вероватно да би и Језеро било у складу са остатком насеља. Обале наравно неуређене а и зашто би биле? Ресничани ипак себе сматрају Београђанима па радије време проводе на Београдској ади него у сопственом Београдском засеоку. Ресник дакле колико сам схватио може бити интересантан само пратиским сакупљачима гласова и трговачким путницима...
Друго језеро налази се у живописном насељу Рипањ. Овдашњи приградски сељаци, такође нерадо пoсећују своје језерце, јер има и ексклузивнијих места за купање свуд по граду. Негде иза пропалих фабрика и радничких павиљона уз њих изграђених, одмах тамо иза железничке станице Бела река налази се истоимено језеро - Бела река. Чиста и ладна језерска вода, нешто рибе и до бесмисла сиромашни заселак испод бране оно су што се овде нуди. Осим пруге и возова који овуда циркулишу овај део рипња нуди и разне друге културне феномене као што су баште уређене по ко зна чијем савету или укусу... Овде се може видети и напуштена фабрика експлозива и муниције. Чудно је и то што у овај крај иде и аутобус 408. Не толико због језера колико због мештана.
Језеро дубоки поток представља већ озбиљнији водени објекат. Дугачко скоро цели километар и широко око 200 метара. Порибљено и употребљиво за нешто мало наутичких спортова. Без неке пристојне плаже. Са неком пристојном кафаном, рупом, етно биртијом или чиме год се овај објекат може назвати.
