Култура самосталних путовања

        Ако се не водите логиком усе, насе и подасе, вероватно сте чули и за могућност посете разним другим световима осим овог који познајете. Друге културе, цивилизације и географски предели могу се налазити и на мање од 500 километара удаљености од вашег дома. Поживети у тим световима неко време било би једно занимљиво и употребљиво искуство. За промену, бити негде другде, доживети нешто ново може имати смисла када се једном навикнете на такве доживљаје. Имати развијену жељу за путовањима представља саставни део културе живљења. Живећи у колотечини коју могу да поремете само отказ, развод брака или рођење детета, путовања представљају нешто што ће се памтити као један од лепших делова нашег живота. Стићи до разних места више не представља проблем. Ако то жели, скоро свако може стићи до локација удаљених и по неколико хиљада километара. Ако имате довољно новца да купите храну за наредних десет до тридесет дана унапред, онда само остаје питање где ћете потрошити тај новац да ли у локалном супермаркету, на некој пијаци у Севастопољу или у некој пекари у БаденБадену. Дакле сасвим је могуће одстопирати се до Истанбула, наћи јефтин или бесплатан смештај и то би било то. Храну ћете као што сам вам већ рекао јести и на њу трошити ма где се налазили, дали код куће или тамо где сте тренутно. Чак и ако сте део најнижих друштвених слојева и живите псећим животом спавајужи по шахтовима и хранећи се по контеинерима, чак ни тада друмови света неће остати затворени за вас. Можда ће вам такав положај омогућити да пропутујете далеко више него ми остали који имамо стан, посао, и породицу.  

         Осим самосталних путовања, постоје наравно и свима познате туристичке агенције које ће вам олакшати путовање али и новчаник. Које су предности путовања у стаду а које путовања самостално уочићемо у наставку...

        Туристичка агенција вам обично понуди одређени број дестинација и одређени квалитет смештаја и исхране на изабраној дестинацији. Од '' шверц аранжмана '' који обухватају превоз до тржног центра у иностранству и назад са задржавањем од дванестак сати на одредишту, па све до вишенедељног смештаја у најквалитетнијим хотелима са неограниченом исхраном. Предност ових организованих путовања јесте у томе што штеде ваше време. Ако је ваше време скупо или ако га немате много, можете отићи негде са агенцијом и имати једно сасвим испланирано и контролисано путовање. Видећете дакле оно што се треба видети. Ако сте у Бечу добићете сат времена да поједете сахер торту с кафом, ако сте у Берлину одвешће вас да видите остатке од Берлинског зида и зграду парламента. Предпостављам да би сте до Ајфеловог торња или неке пивнице у Прагу умели да дођете и без водича али ето, таква су правила, тако то иде... Ако пожелите да видите Берлинску станицу ЗОО, Бувљу пијацу у Будимпешти или да попијете пиво у парку који вам се из неког разлога допао то неће бити могуће јер пијење пива у парку који вам се допао није део програма агенције, група не може да чека на задовољење ваших потреба. Ако одете на летовање или зимовање ситуација је нешто боља, преко дана можете шта хоћете али се не удаљавајте толико далеко јер вам се може десити да ћете преспавати негде другде а не у хотелу који сте унапред платили. Наравно ако сте уплатили смештај у Паралији где вам се досадило после три дана, мораћете да останете и наредних дана све до краја пакет аранжмана.

        Са друге стране може се рећи да је аутостопирање чисто губљење времена или да је спавање по становима непознатих људи са интернета повезано са одређеним ризицима по живот и здравље. За '' кауч сурфинг '' се то свакако може рећи. Иначе проценат смртности на туђим каучима ипак је мањи од процента смртности присутног приликом проласка кроз кањон Мораче. Констатација да се на аутостопу губи време потпуно је тачна. Можете стајати на путу сат времена, шест сати или цели дан. Ако намеравате да део свог годишњег одмора проведете на банкини аутопута онда је ово права ствар за вас... Ко год има сталан посао и мало слободног времена неби требало да губи време на овај начин. Возови и јефтини летови су боље решење. Уопште та нека идеја о одласку у свет са 20 евра је могућа али вам ја неби саветовао да спавате по кукурузиштима и живите на лебу и води. Имате две крајности, једна је ова са спавањем по лединама а друга је одлазак у туристичко стадо. Има ли нешто између, вероватно да има... Још увек можете користити железницу и хостелски смештај. Самостаслна путовања су сасвим могућа... Више о томе можете пронаћи на адреси www.klubputnika.org

Охрид и Македонија

С' планинарима кренух на пут ка Македонији, Охриду и планинском врху Кајмакчалан. Земљу коју сам до сада имао прилику видети само кроз прозор возила или током посета разним бензинским пумпама дуж аутопута, на крају сам мало боље упознао.

Као и у свим другим банана република, створеним на брзу руку, више вољом страних сила него ли борбом сопственог народа, тако се и у овој јавила тежња да оправда сав бесмисао свога постојања кроз прекомерно истицање сопственог идентитета и културноисторијског значаја. Тако вам се може догодити као и мени што је, да при уласку у ову земљу на граници проведете више времена него што би вам било потребно да се кроз њу превезете с краја на крај. Тако су људи који су одлазили у Грчку на граници провели 3 сата, а у проласку кроз Македонију можда око 2 - 2,5 сата. Предпостављам да су желели да оставе утисак и да путујућем свету покажу да ето и они постоје на политичкој карти и да ето и они имају своју државу. И наравно као и увек, јави се онај ужасан осећај кад прелазите границе нечега што су вам дедови ослобађали а ви изгубили без било какве борбе да то сачувате.

За оне који никада нису путовали изван граница своје земље и који Македонију доживљавају као домовину трансвестита Бокија 13 и покојног Тодора Проеског, морам да кажем да није све тако црно и да Македонија има још много тога другог да понуди путницима који у њу долазе. Прво што она нуди јесте природа каква се ретко виђа. Велики број врхова преко 2000 метара омогућавају планинарење и све сличне активности у природи. Шара, Пелистер или Галичица само су неке од најлепших планина ове земље. Охридско, Преспанско и Дојиранско језеро, реке Вардар и Црни Дрим... Све ово не налази се ни близу аутопута ка Грчкој тако да се не може јасни ни видети без неког већег скретања у лево или у десно... Чега још овде лепог има... Лепо је наравно и то што не можете да промашите квалитетан оброк не морате да се распитујете около и завирујете по интернету, јер је свуда где год да одете на храну, све како треба. Што је још лепше у овој земљи не морате да једете по киосцима како би сте уштедели на храни. Цене једног културног оброка су сасвим приступачне. Храна је мање или више као и код нас. Ако сте се некада питали како изгледа оно што зову '' Тавче на гравче '' нећете се много изненадити. У дословном преводу са Македонског наречија ово значи '' Пасуљ у шерпи ''. За туристичке потребе служи се у земљаним посудама како би се избегла баналност самог јела, а туристи пружио осећај да то ипак није само обичан пасуљ. Углавном се можете хранити рибом, бурецима и роштиљем... Што се њиховог осећаја за туризам тиче могу вам рећи да га имају и ако понекад изгубе меру... Можда је ово један од најспособнијих народа балкана по овом питању. Не вуку вас за рукав, не увлаче вам се као Грци или Турци, не претерују са ценама и ако су свесни да туристи ипак имају неког новца који би могли да потроше. Паметни су. Желе да се максимално опустите и кренете у сумануту потрошњу охрабрени повољним ценама. Понашају се према туристима сасвим нормално и природно. Примају евре као и своје паре, такође и динаре понегде... Како је ово један од важнијих аспеката сваког путовања морам бескрајно да похвалим њихов смисао за туризам. Знају Српски и не праве се да га не знају као Бугари или Словенци што раде кад одемо тамо... Једнино што воле јесте да у недостатку реалних туристичких вредности понешто и измисле или сасвим претерају. Може вам се рецимо догодити да овде, онде угледате споменик Александру Македонском, највећем Македонцу икада рођеном. Ако би ово узели за озбиљно онда би Македонски народ такође морао постојати у оно доба... Међутим пописи становништва нису забележили постојање Македонског народа све до пописа обављеног 1951 године. Оволики дисконтинуитет у свом историјском постојању вероватно нису у стању да објасне. Слична туристичка хипербола дочекаће вас и на Биљаниним изворима, локалитету познатом из песме о Биљани која је овде прала веш. Ради се о водотоку каналисаном у неколико бетонских језера око којих се формирала и развила једна већа кафана или боље да кажем ресторан.

Град Охрид. Једно 65 000 људи разбацаних по граду без неког урбанистичког плана и реда. Гомила узаних уличица у старом делу града и гомила сличних њима у новом деу града. Куће набацане како се коме свидело. Можда их је већ и превише али они ипак настављају да их граде. Собе за спавање можете наћи свуда сем у солитерима. Ко год има празну постељу издаће вам је за неке паре. Од 7 евра па навише... Клима је овде осим лети када влада пријатна свежина углавном непријатна за живот и боравак. 600 метара изнад нивоа мора и близина планине Галичице али и других њој по висини сличних гарантује вам обилне падавине и не баш топло време... Хвале се они наравно да зими нема снега због близине Охридског језера које функционише као терморегулатор, као и да температура зими не пада испод 5 степени али кога је брига... Ко још жели да зими иде у Македонију... Лети не прелази 30 па је лети и најбоље отићи тамо. Град као и сваки такав преплављен туристима нема никаквог посебног духа или шарма какав се рецимо осећа у градовима попут Мајданпека или Северне Косовске Митровице.

Има ту још неколико локација у близини као што су Струга у којој нисам био или Битољ где јесам био у центру на једно пола сата. Они тамо у строгом центру града имају мањи забавни парк вашарског типа. Такође ту је и градски парк клозетског типа. Он је потпуно не осветљен па сви одлазе тамо ради нужде. У близини су још и '' Залив на Коските '' мозеј риболова смештен у сојеницама, као и манастир Св Наум у коме је боравио Свети Николај Велимировић. Манастир и његова околина претворени су у сувенирски тржни центар.   

Чортановци - Бешка

Још једно пешачење пругом са клубом љубитеља железнице Београд. Овога пута било нас је 10 а локација је била нешто лепша него прошли пут. Национални парк Фрушка гора овога пута није био циљ посете сам по себи, већ је послужио као лепа позадина теретним и путничким возовима.

Након доласка на локацију, пре подне смо провели на некој ливади поред пруге чекајући да нешто наиђе... И наилазило је као да смо у земљи Немачкој. Након неког времена кренули смо на пешачење ка станици Бешка. Можда је требало да прођемо кроз тунел а можда и није, али ми смо ипак прешли преко брега па поново избили на пругу. Иначе омиљена забава на оваквим догађајима јесте препричавање нечијих доживљаја током проласка кроз неки тунел. Било да је возио или да је пешачио кроз њега. Када смо и ово обавили, прескочили тунел и усликали пар возова с њим у вези, наставили смо пругом ка Бешки, где смо јели шта је имало у радњи да се узме, сликали још неколицину возова и ушли у један од њих, прилично пун људи.

 

Београд на вoди

Нове визије буде стара сећања. Ево неколико фотографија Београда на води каквог га ја памтим.

Нови Београд на води, биће како кажу смештен тамо где су данас београдска железничка и аутобуска станица. У такозваном '' савском амфитеатру ''. Београд на води замишљали су многи политичари и понеки архитекта... Незнате вероватно да су пусте жеље једно, а просторно планирање нешто сасвим друго. Ако не поштујете законе просторног планирања уместо градског насеља, створићет некрополис.

У конкретном случају, Београд на води се гради како би у њему неко живео или радио. Основна сврха изградње јесте продаја пословног и стамбеног простора на ексклузивној локацији са лепим погледом на реку... Да би сте живели и радили негде морате имати одговарајућу инфраструктуру. Паркинг простор, саобраћајнице, електромрежу, водовод, канализацију, снадбевање намерницама... Где мислите да би се то све могло сместити? У узани простор између реке и остатка града? Може и тако, није да не може. То ће наравно проузроковати велике саобраћајне гужве, загађење и остале негативне ефекте који ће одбијати људе од ове локације и натерати их да потраже неко конформније окружење за себе. Овакви пројекти траже много простора, да би могли да се остваре у потпуности... Таквог простора има колико вам душа хоће тамо преко пута на Банатској страни Дунава.

Уместо да се смањи гужва у центру, они би да доселе још људи у центар. Уместо да се смањи гужбва у центру они граде нове атракције које ће привлачити људе да долазе у центар.  Уместо да решавају питање превоза у центру они насељавају нове кориснике превоза у центар. Уместо метроа и других корисних ствари, добили смо само неупотребљиву естетику.

Сајам туризма 2014

Овогодишњи сајам туризма организован је нешто касније него ранијих година. Овај величанствени скуп доста добро осликава стање туристичке привреде у нашој земљи. Прво што ћете приметити јесте несразмеран туристички биланс државе Србије. Више туриста напушта нашу земљу него што у њу долази. Немојте се бринути, то је сасвим нормално за једну континенталну државу ове величине. У природи сваког туристе јесте жеља да види оно чега у његовој земљи нема. А у нашем случају то би примера ради била једна сасвим обична хидролошка појава као што је море. Тако да се наш туристички биланс може поправити претежно кроз улагања у војну индустрију. Осим више стотина километара морске обале нашој туристичкој привреди недостаје и смисао за организацију и презентацију онога што имамо да понудимо свом и туђем народу. Тако се примера ради хала са презентацијама Србије налази на крају дугог низа хала у којима су страни излагачи и домаћи излагачи стране туристичке робе... Док сам редом дошао до понуде сопствене државе већ сам имао 7-8 кила туристичке пропаганде на леђима, као и два сата шетања до тамо...

Прва хала, у њој пола хале '' Контики '' па после и сви остали. Понуда класична, Турци, Грчка, Јадран, Европски градови... Нешто мање Египта и Бугарске. Право освежење је све већа понуда путовања у Албанију. Некада се говорило за мршаве људе да су развијени ко Албански туризам, те је управо то и најбољи разлог да посетите ову уврнуту земљу.  Албанија још увек није уништена туризмом као Грчка или Турска, тако да још увек изгледа као оно што заиста и јесте тако да ко воли необичне дестинације нека оде онамо и то још ове године... За пар година то више неће бити иста прича, цене ће одлетети у небо као и свуда у фази раста прилива туриста. Ко је откривао Бугарску у периоду између 2000 и 2005 зна о чему причам. Друга нова и до сада невиђена дестинација је и Северни ( турски ) Кипар. Наравно можете га посетити и ако сте смештени на јужном делу острва. Граница је отворена и може се прећи из једног у други део острва. Оно што се у турском делу нуди јесу хотели са коцкарницама и проституцијом. Намењени су свима само не туристима. У њих одлазе пословни људи који у Јужном делу Кипра обављају послове прања и складиштења новца. Без обзира на бизарну понуду ова дестинација ипак је нешто ново што свакако треба видети...

У међународној хали наишао сам на неке Индусе који су продали далеко више аљина. марама, асура и мирисних свећа него туристичких аранжмана. Мило је по први пут ни нешто мало Мађара. Црногораца као и обично са својом стандардном понудом. Дошли људи овамо на сајам, као да ми незнамо шта се тамо код њих нуди. Бачене паре наравно... Словенци као и увек, јако професионално и на нивоу, Хрвате нисам пронашао, мада нисам много ни тражио.

У винској хали за дегустацију, заврнуте славине. Точи се само ако купиш чашу за точење што се продаје на улазу у халу. Некада се овде цугало из пластичних чаша по свим штандовима, а из хале се излазило са пуно лепих укуса и утисака које само вино може да пружи. Између штандова се мотају чудни типови који се колико видим разумеју у вино. Цугају по гутаљ или пола, облизују се, мућкају вино по устима или удишу алкохолна испарења и ароме кроз нос гурнут у чашу.

У хали за Србе, познаници својих пријатеља излагача седе по штандовима и конзумирају домаћу радиност. Ко нема шта да понуди продаје ћилиме, сувенире, слатко од дуња и сличне производе из забити из које долази. Урадио се неки релативно оскудни материјал, ретко ко има туристичку карту да ми да, на неким штандовима нема никог јер су отишли да једу на суседном и слично... Понекад се могу ту и тамо појавити трубачи или неки фолклорни ансамбл. Углавном лоша амбалажа и осредњи садржај. Покушај да се одбеглима са села прода сеоски туризам, покушај да се блатњавим приобаљем неког језера замени море.

Четири Београдска језра

Има Београд и Више од четири језера али ето, не може се све обићи у једном дану. Не може се обићи а нису сва ни толико занимљива за обилазак. Око језера на ади сам обишао већ много пута па ми се и досадило. Група планинара ПК Железничара, отишла је на овај обилазак, ту неки дан...

По огавном кишном дану сели смо у бус и одвезли се. Најпре до једног исто крајње незанимљивог насеља као што је Ресник. Несређене улице, шаролике приградске куће, паланачки менталитет овог насеља посматрао нас је како излазимо из аутобуса и тихо негодовао због нашег присуства. Овај крај града постао је познат у скорије време и по томе што су на окретници аутобуса 47 и 500 и неког још броја, људи поливали псе бензином и пуштали их да запаљени трче по окретници до изнемоглости. Са друге стране насеља налази се и наше прво одредиште тога дана - Језеро Паригуз. Име овога језера указује на то да његов муљ лечи хемороиде. Осим ове корисне функције језеро других функција нема. Вероватно из разлога што су Ресничани у њега спровели део канализационе мреже да се тамо излива. Вероватно да би и Језеро било у складу са остатком насеља. Обале наравно неуређене а и зашто би биле? Ресничани ипак себе сматрају Београђанима па радије време проводе на Београдској ади него у сопственом Београдском засеоку. Ресник дакле колико сам схватио може бити интересантан само пратиским сакупљачима гласова и трговачким путницима...

Друго језеро налази се у живописном насељу Рипањ. Овдашњи приградски сељаци, такође нерадо пoсећују своје језерце, јер има и ексклузивнијих места за купање свуд по граду. Негде иза пропалих фабрика и радничких павиљона уз њих изграђених, одмах тамо иза железничке станице Бела река налази се истоимено језеро - Бела река. Чиста и ладна језерска вода, нешто рибе и до бесмисла сиромашни заселак испод бране оно су што се овде нуди. Осим пруге и возова који овуда циркулишу овај део рипња нуди и разне друге културне феномене као што су баште уређене по ко зна чијем савету или укусу...  Овде се може видети и напуштена фабрика експлозива и муниције. Чудно је и то што у овај крај иде и аутобус 408. Не толико због језера колико због мештана.

Језеро Трешња. Скоро да и није језеро, већ нешто треће. Иза мале бране устављено нешто мало воде и то је одприлике све што се овде нуди. Има ту и неко викенд насеље које понекад излази овде ради роштиља и природе. Ту је и спаљени ресторан. Предходни власник ( држава ) га је напустио а излетници су га демолирали, однели инвентар и запалили. Овај патетични објекат представљао је смешан покушај да се од ничега направи нешто. Неко је некада помислио да је 150 метара дугачко језерце нешто што ће привлачити безбројне туристе жељне оброка на обали базенчића с водом неких барем 20 километара од центра града.

Језеро дубоки поток представља већ озбиљнији водени објекат. Дугачко скоро цели километар и широко око 200 метара. Порибљено и употребљиво за нешто мало наутичких спортова. Без неке пристојне плаже. Са неком пристојном кафаном, рупом, етно биртијом или чиме год се овај објекат може назвати.

Омладински кампови

Нема лепшег начина да упознате земљу и људе него ли да одете на неки од кампова који се нуде широм света. Овај вид одмора не изискује никаква посебна улагања осим можда у превоз до тамо и назад... Широм света омладински летњи кампови део су скоро свачијег детињства и младости. У нашој земљи нема их много али се ипак нађе по неки.... Наравно кампови могу имати и одређену верску или идеолошку тематику па коме је по вољи нека иде и бира себи сличне. Има статичних кампова а има и оних који су стално у покрету и мењају локације из дана у дан.

Један од лепших и организованијих кампова одржава се у нетакнутој природи Кучајских планина. Организује га црква, истински православних хришћана. У кампу нема струје и бетона као ни воде из водовода, тако да се стиче онај прави контакт са природом и праотачким начином живота... Спој природе, снаге, дисциплине и православне духовности. Светолазарев камп има и своју презентацију на адреси www.pokamp.blogspot.com .

Један од оних кампова у покрету организују Србски Ходочасници. 16 дана пешачења кроз неке од најлепших предела Србије. Путовање почиње у Београду а завршава се на Газиместану. Пут води преко ниске Шумадије, Равне горе, Овчара и Каблара, долине Голиске моравице, планине Чемерно, долине Студенице и Ибра, све до равног Косовског поља. Путовање је бесплатно. Како наводе организатори превоз је бесплатан јер се иде пешке, смештај је бесплатан јер се спава у врећама за спавање, храна је бесплатна јер ћете и код куће да је једете па не улази у посебне издатке. Пријаве за учешће на www.srpskihodocasnici.rs



Има и таквих који пружају далеко већи комфор и не захтевају велике физичке и духовне подвиге... Једно од њих је одмаралиште у манастиру Соко код Љубовије. '' Моба '' представља скуп младих из Србије и дијаспоре. Организује је епархија Шабачка ради упознавања традиције и културе народа из кога су потекли и по свету се расули. Пун пансион у трајању од месец дана и смештај у вишекреветним собама оно су што се овде бесплатно нуди учесницима. Атмосфера у духу хипи покрета.

Косовска Митровица

Панорама северног дела Косовске Митровице.

Панорама долине Дрима

Панорамска фотографија долине Дрима са тврђаве у Скадру.

Књига - Планином - Томица Делибашић

Планинарски приручник, доброг квалитета. Можда да је више картографског материјала, био би и бољи... Међутим рачуна се да се на самостално планинарење и онако не иде без какве такве карте или неког уређаја сличне намене. Тако да није ни битно хоће ли их имати или не, али чисто да се употпуни доживљај. Након описа свега важнијег на шта се може попети постоји и мањи планинарски подсетник који говори о ситницама које живот значе. Како ми се чини књига је намењена искиснијим планинарима који имају аспирације ка самосталном извођењу успона. Аутор књиге Томица Делибашић већ више деценија планинарски је водич у ПК Железничару. Може се набавити преко аут... Планином...

Садржај књиге:

ДЕО ПРВИ: Планине Црне Горе
1. ЗЛА ГОРА, Највиши врх Шљемена (1459m)
2. ЊЕГОШ, Највиши врх Равна глава (1721m)
3. ВОЈНИК, Највиши врх Велики Војник (1998m)
4. ГОЛИЈЕ, Највиши врх Бајово ждријело (1942m)
5. ЛЕДЕНИЦЕ, Највиши врх Ружица (1945m)
6. ПРЕКОРНИЦА, Највиши врх Кула (1927m)
7. МАГАНИК, Највиши врх Међеђи врх (2138m)
8. КАПА МОРАЧКА, Највиши врх Ластва (2226m)
9. ТАЛИ, Највиши врх Куле (2063m)
10. СИЊАЈЕВИНА, Највиши врх Бабин зуб (2277m)
11. ДУРМИТОР, Највиши врх Боботов кук (2523m)
12. БЈЕЛАСИЦА, Највиши врх Црна глава (2139m)
13. МАГЛИЋ, Највиши врх Велики Маглић (2388m)
14. БИОЧ, Највиши врх Велики Витао (2396m)
15. ВОЛУЈАК, Највиши врх Велика Власуља (2337m)
16. ТРНОВАЧКИ ДУРМИТОР, Највиши врх Трзивка (2332m)
17. ЗЕЛЕНГОРА, Највиши врх Брегоч (2015m)
18. ЉУБИШЊА, Највиши врх Дерначиште (2238m)
19. РАДОВИНА, Највиши врх Велика Радовина (1992m)
20. БУРЕН, Највиши врх Велики вис (1805m)
21. ЛИСАЦ ПЛАНИНА, Највиши врх Каблови (1769m)
22. ОБЗИР, Највиши врх Смјетоваче (1869m)
23. КОМОВИ, Највиши врх Ком Кучки (2487m)
24. ВИСИТОР, Највиши врх Плана (2211m)
25. ПРОКЛЕТИЈЕ, Највиши врх Маја Језерце (2694m)
26. БОГИЋЕВИЦА, Највиши врх Маја Ропс (2501m)
27. ХАЈЛА, Највиши врх Хајла (2403m)
28. ЖИЈОВО, Највиши врх Сурдуп (2184m)
29. ВИЛА, Највиши врх Вила (2093m)
30. РУМИЈА, Највиши врх Румија (1594m)
31. ВРСУТА, Највиши врх Врсута (1183m)
32. ОРЈЕН, Највиши врх Зубачки кабао (1894m)
33. СУБРА, Највиши врх Субра (1679m)
34. РЕОВАЧКА ГРЕДА, Највиши врх Пазуа (1769m)
35. ЈАСТРЕБИЦА, Највиши врх Велика Јастребица (1865m)
36. ДОБРАШТИЦА, Највиши врх Одијево (1571m)
37. РАДОШТАК, Највиши врх Сиљевик (1452m)

ДЕО ДРУГИ: Планине републике Србије
38. РТАЊ, Највиши врх Шиљак (1565m)
39. БЕЉАНИЦА, Највиши врх Бељаница (1339m)
40. ХОМОЉСКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Штубеј (940m)
41. СТАРА ПЛАНИНА, Највиши врх Ботев (2376m)
42. СТО, Највиши врх Сто (1155m)
43. ВЕЛИКИ КРШ, Највиши врх Велики крш (1148m)
44. СУВА ПЛАНИНА, Највиши врх Трем (1809m)
45. СВРЉИШКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Зелени врх (1334m)
46. ЈАСТРЕБАЦ, Највиши врх Велика Ђулица (1491m)
47. БЕСНА КОБИЛА, Највиши врх Бесна кобила (1923m)
48. ВАРДЕНИК, Највиши врх Велики Стрешер (1876m)
49. ЧЕМЕРНИК, Највиши врх Велики Чемерник (1638m)
50. ГРАМАДА, Највиши врх Вртоп (1721m)
51. ДУКАТ, Највиши врх Црноок (1881m)
52. ВЛАШКА ПЛАНИНА, Највиши врх Паница (1440m)
53. ГРЕБЕН ПЛАНИНА, Највиши врх Бежениште (1338m)
54. ВРХ ЦРНИ ПИРОТСКИ, Највиши врх Црни врх (1461m)
55. ГОЛИЈА, Највиши врх Јанков камен (1833m)
56. РАДОЧЕЛО, Највиши врх Кривача (1643m)
57. ТРОГЛАВ, Највиши врх Ком (1178m)
58. СТОЛОВИ, Највиши врх Усовица (1375m)
59. СТУДЕНА ПЛАНИНА, Највиши врх Кавгалија (1355m)
60. ГОЧ, Највиши врх Љуктен (1216m)
61. ЖЕЉИН, Највиши врх Жељин (1785m)
62. ГЛЕДИЋКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Самар (922m)
63. КОПАОНИК, Највиши врх Панчићев врх (2016m)
64. РОГОЗНА, Највиши врх Чукар (1479m)
65. ВЕЛИКА НИНАЈА, Највиши врх Сухи крш (1462m)
66. МОКРА ГОРА, Највиши врх Поглед (2154m)
67. ШАР ПЛАНИНА, Највиши врх Титов врх или Велики Турчин (2748m)
68. ЈАДОВНИК, Највиши врх Катунић (1733m)
69. КАБЛАР, Највиши врх Каблар (895m)
70. РАДАН ПЛАНИНА, Највиши врх Шапот (1409m)
71. ПРОЛОМСКА ПЛАНИНА, Највиши врх Соколов вис (1370m)
72. ПЛАНИНА АРБАНАШКА, Највиши врх Вијегор (1127m)
73. ЗВИЈЕЗДА, Највиши врх Велики Столац (1675m)
74. ТАРА, Највиши врх Збориште (1544m)
75. ПОВЛЕН, Највиши врх Мали Повлен (1347m)
76. МАЉЕН, Највиши врх Краљев сто (1104m)
77. МЕДВЕДНИК, Највиши врх Медведник (1244m)
78. РУДНИК, Највиши врх Велики Штурац (1132m)
79. СУВОБОР, Највиши врх Сувобор (866m)
80. ЦЕР, Највиши врш Шанчина (689m)
81. ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Гудурички врх (641m)
82. ФРУШКА ГОРА, Највиши врх Црвени Чот (538m)
83. МИРОЧ, Највиши врх Велики Штрбац (768m)

ДЕО ТРЕЋИ: О ПЛАНИНАРЕЊУ ПЛАНИНАРСКЕ НАПОМЕНЕ
1. Значај планинарења као активности
2. Планинарска гардероба и опрема
3. Припрема за планинарску акцију
4. Тактика планинарског хода
5. Улога одмора у току планинарења
6. Организација одласка у планину
7. Постављање шатора
8. Планинске опасности
9. Значај временске прогнозе код одласка у планину
10. Подизање планинарске свести и понашања

ОРЈЕНТАЦИЈА НА НЕПОЗНАТОМ ТЕРЕНУ
1. Значај развијања способности сналажења
2. Читање топографских карата
3. Кретање уз помоћ топографске карте
4. Губљење и налажење орјентације
5. Шта доприноси добром сналажењу и која су правила

Тајна постанка Новог Београда

Предавање Зорана Николића одржано у Коларчевој задужбини пре једно две године... Оно што
ћете чути промениће вашу слику о постанку Новог Београда. Урбана историја градова као и насеља уопште веома је мало позната. Сви ви који живите довољно дуго да памтите и нека друга времена, разумећете значај оваквих материјала и сведочанстава.

Географија за први разред стручних школа - Мирко Грчић

Географија за први а понегде и други разред средњих стручних школа један је од бесмисленијих пројеката завода за уџбенике и министарства просвете. Хаотичан и неповезан садржај. Насумично изабране наставне јединице стварају утисак конфузије код читалаца.

Квалитет израде књиге са техничке стране је језив. Са сваком пређеном лекцијом, странице испадају из корица тако да књига не може трајати дуже од једне школске године. Беспотребни масни папир и још беспотребнији фул колор на свакој страници, подижу цену овог уџбеника високо изнад 500 динара. PDF издање није доступно чал ни за новац а камоли некако другачије, тако да ова књига може слободно бити означена као ЖБД издање. ( ЖБД - Жали Боже Дрвећа ). Формат неки леви, није ни А4 ни А5, него нешто тако негде између... Тираж невероватних 4000 комада.

Садржај представља неку мешавину демографије, географије насеља, политичке и индустриске географије са додатком осиромашене регионалне географије. Број наставних јединица је већи или једнак од броја часова географије у току године дана ( 70 ). Тако да ако одбијемо трећину часова намењених утврђивању градива, можемо обрадити свега 50 наставних јединица. Што и није тако лоше с обзиром да има и таквих које су једноставно неупотребљиве за учеснике у наставном процесу. Књига је са друге стране написана доста апстрактним и површним језиком, без јасно дефинисаних или објашњених појава и процеса... Тако да наставник то мора мање више све сам да обави. Примера ради код лекције која говори о миграцијама људског рода, морамо да улазимо у теорију о леденим добима и циркулацији воде у атмосфери чега у књизи наравно нема. Само за разјашњење климатских промена које су за последицу имале колебање нивоа светског мора потребно је издвојити нових 45 минута. Тако да се та лекција обично избацује. Такође у свим другим случајевима губи се исувише много времена на разјашњавање онога што је аутор уџбеника хтео да каже. На жалост, ученици га не могу самостално користити у раду и учењу, без огромног предзнања из ове области. Ако то није могуће онда ово није уџбеник већ стручна литература, којој се и као таквој може штогод замерити.

Остало је још да се осврнемо на сам наставни план и програм, код кога изгледа не постоје јасно дефинисани исходи наставног процеса. Изгледа да се очекује да ученици науче од свега по мало како би крајњи збир свих ових појединачних знања био једнак нули. Као и обично она темељна знања из области физичке географије на којима се заснива наша наука остају негде по страни. 

Бувљак Панчево

Сам пут до тамо доста је једноставан као и повратак оданде. Већи број
возова који полазе на сваких сат времена или ређе, требало би да буде
довољан да обавите цео посао за мање од пола дана. Требало би да на
станици метроа '' Вуков споменик '' ухватите воз за Панчево који је тамо
око 7 и 30. Вожња неће трајати ни пола сата. Чим прођете панчевачки рит
и мост над Тамишом изађите из воза. Мирис станичног тоалета и
роштиљџиница као и народ натоварен робом, јасно ће вам показати пут ка
бувљаку. Кад се будете враћали, будите сречни да ухватите било какав воз који ће вас вратити преко реке. За оне жељне авантуре ту су возови за Зрењанин и Вршац који иду можда једном или два пута дневно.

Овде се ваља претежно нова кинеска одећа као и
пластична и гумена галантерија сличног произвођача. Ситнице као што су
кућна хемија, слаткиши и рибље конзерве сумњивог рока трајања, нешто су
због чега већина света долази овамо. Око нове године могуће је наћи и
добар избор пиротехничких средстава. Може се наћи нешто мало хладног
оружија, алата, играчака, дувана и дуванског прибора. Гужве обично нема,
па лутање између тезги није заморно као на другим местима. Овде се
робом снадбевају сви шверцери из Јужног Баната, Поморавља, Ваљева и
посавине... Једино чега нема јесте половна роба. За љубитеље
колекционарства и препродавце са Лимунда, Земунски, Каленић и
Новобеоградски бувљак, право су место...

Ево и делића атмосфере са Панчевачког Бувљака негде пред нову годину.

Објекти светске баштине у Србији

Објекти светске баштине у Србији

          На генералној конференцији UNESCO-a одржаној 1972 донета је конвенција о заштити светске природне и културне баштине. Конвенција је ступила на снагу 1975 године и представља документ на основу којег су утврђена правила и норме као и акције за заштиту човекове средине а посебно за заштиту светске природне и културне баштине. Ове мере и активности утицале су повољно и на развој туризма у смислу побољшања и обогаћивања туристичке понуде. У светску културну баштину убрајају се споменици, грађевинске целине, историски локалитети, који имају научну, етичку, естетску и археолошку вредност. Дакле морају бити изузетни и јединствени везани за идеје догађаје или личности од великог историског значаја. Оргинални и по правилу припадају историској прошлости људског рода.

          Природна баштина обухвата физичкогеографске, биолошке и геолошке локалитете и објекте изузетне естетске и научне вредности. Посебно треба истаћи ретке биљне и животињске врсте и њихова станишта која треба сачувати.

          Објекти светске природне и култзрне баштине имају велику туристичку вредност. Да би се једно природно или културно добро нашло на листи Светске природне и културне баштине, мора задовољити неке од наведених услова. Добро треба да представља ремек-дело људског стваралаштва; треба да буде сведочанство прожимања и размене култура у области уметности и архитектуре; да буде сведочанство одређене културе традиције и цивилизације; да буде пример грађевинске и архитектонске целине која карактерише неке од периода људске историје и цивилизације; да добро репрезентује једну или више култура; да је део догађаја, традиције, идеја, веровања од изузетног уметничког и историског значаја. Неки од услова да природна добра буду део светске баштине су: Да је природно добро репрезентативни пример великих раздобља историје наше планете укључујући геолошке процесе, развој живота, морфологију и физијономију; да добро буде пример еколошких и биолошких процеса током еволуције екосистема и водених заједница; да добро буде природни феномен изузетне естетске вредности; да природно добро буде репрезентативно и биолошки разноврсно укључујући ту и угрожене врсте које треба заштитити. Према подацима из 2006 у светску баштину убројано је 830 објеката. Од тога 644 су културна добра, 162 природна и 24 мешовита.

          Културна и природна добра у Србији светске баштине су: Манастири Студеница, Сопоћани, Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница и планина Голија. Манастир Студеница саграђен је у периоду између 1183 и 1196 године. Задужбина је Стевана немање и Краља Милутина који је 1314 подигао у оквиру манастирског комплекса цркву св Јоакима и Ане. Манастирски комплекс Студенице чине Манастирски бедеми, улазна капија са кулом, црква светог николе, богородичина црква, са припратом, трпезарија Светог Саве, ризница, испосница Светог Саве и спомен обележије прве српске болнице. Најстарије фреске датирају из 1208 године. Фреске у цркви светог Јоакима и Ане су боље очуване. У Студеници почивају мошти Стевана Немање његове жене Ане и Стевана Првовенчаног.

Манастир сопоћани Сопоћани саграђен је између 1253 и 1268, задужбина је краља Уроша и представља највреднбији споменик српског средњовековног фрескног сликарства и највреднија сликарска остварења европе тог доба. Од фресака површине 1450 квадратних метара до данас је сачувано 690 квадрата. На зидовима су фреске успења Богородице, у олтару Поворка светих отаца, Христово рођење, фреске династије немањића... Црква је посвећена светој троици.    

Манастир дечани саграђен је на обали Дечанске бистрице у подгорини проклетија и задужбина је Стефана дечанског и сина Цара Душана, манастир је грађен од 1327 – 1335 и посвећен је Исусу Христу Сведржитељу. Саграђен је од мермера.

Пећку патријаршију чине манастири Грачаница и Црква Богородице љевишке и црквае св Апостола ( 13 век ), црква светог Димитрија, Богородице Одигитрије и св Николе крај Пећи.

Фотографије светске културне баштине у Србији: 

Студеница

Пећка патријаршија

Високи дечани

Богородица Љевишка - Призрен - демолирана од стране Шиптарског народа.

Ветри и ви'орови

Мапа свих постојећих ветрова на земљи. Подаци се обнављају на свака три сата, тако да можете видети и онај ветар који дува кроз ваше џепове. Доста добар преглед циркулације атмосфере који помаже да се тај процес до неке мере и разуме... Монсуни тропски и вантропски, стални и периодични ветрови, зоне тишине око екватора, Југо, Бура, Трамонтана, Маестрал, Кошава...

Ако би сте ову мапу упоредили са картама тренутног ваздушног притиска видећете да ветар увек дува из простора високог ваздушног притиска у простор ниског ваздушног притиска. Осим притиска који ветру даје правац и смер ту је и ротација планете која може скренути ветар са свог првобитног усмерења. Ветрови обично дувају зими са хладног копна ка топлијем мору, лети са хладнијег мора ка топлијем копну. Ваздушне масе, са друге стране нису исто што и ветар али се крећу заједно с њим. Он их носи около са свим њиховим карактеристикама које се обично своде на температуру и влажност.

Мапа ветрова - глобус.

GeoGuessr - Погоди где си.

GeoGuessr - Let's explore the world!

Замислите да сте се пробудили са јаким мамурлуком на вама потпуно непознатој локацији. Покушавате да се било чега сетите али једино што допире из вашег мозга јесу алкохолна испарења. Ред би био да бар знате где се налазите... Ваш основни задатак јесте да то утврдите. Крећите се кроз простор и посматрајте... Вегетација која ту расте, водени објекти, натписи на нерезумљивим језицима, смер кретања саобраћаја и још многи други детаљи помоћиће вам да лоцирате свој положај. Били пијанац или само обичан љубитељ далеких крајева, верујем да ћете се добро забавити тражећи себе у простору...

GeoGuessr - Let's explore the world!

Карта железничких пруга у Србији

Видећете на карти да у многа места можете доћи возом. Пруга постоји али возови не постоје. Има ту и других аномалија наравно... Из Београда не постоје директни возови за веће градове као што су Чачак, Краљево, Зајечар, Бор и Крагујевац... Нема директног воза ни до оближњег Смедерева или Шапца. Давно су укинути директнио возови за Сарајеви и Солун... Међутим стање се у задњој години макар мало поправило... Возом се сада може до Крушевца и Косовске Митровице север.

Црногорско приморије - Туристичка карта

Велила и прегледна туристичка карта црногорског приморија. 4000 х 1443 пиксела.

Преживљавање у природи за неупућене - рецензија књиге

Из познатог серијала '' за неупућене '' издвоила се једна интересантна књига. Поред пилатеса, јоге, аеробика сада имамо и нешто заиста употребљиво. Прежаивљавање за неупућене. Верујем да неупућени човек никада неће преживети, нити уз овај, нити уз какав бољи приручник. Преживљавање је више ствар праксе него теорије. Одлазак на служење војног рока или вишегодишњи планинарски стаж могу бити добра основа за преживљавање. Помало нелогичан наслов иза кога се крије интересантан садржај: 
• Најчешће сценарије преживљавања
• Проверене савете за појединце и групе
• Опрему неопходну за преживљавање
• Основне вештине оријентисања
• Начине за одржавање телесне температуре
• Најбоље технике за паљење ватре у различитим природним окружењима
• Шта из природе можете (и не смете) јести и пити
• Истините приче преживелих
Издавач за Србију: Микро Књига
ISBN: 978-86-7555-364-9

Од Нове Пазове до Старе пазове

Било је ово једно необично путовање од Нове до Старе Пазове. Рекло би се на први поглед, ништа посено и ништа помена вредно. Вероватно би тако и било да околнисти под којима се путовало нису биле нешто другачије него иначе. Повод за ово путовање била је љубав према железници. На пут између две Пазове кренули смо пешака, пратећи железничку пругу....

Бескрајну равницу и њену монотонију нарушили су свега два надвожњака и неколицина канала за наводњавање. Усред ничега могле су се видети бројне пригушнице, скретнице, сигнали, станични и просторни, електро мрежа као и неки други мени мање познати метални предмети постављени поред пруге. Оно што је изазивало готово тренутну пометњу међу присутнима била је појава воза на прузи... Након што би неко од присутних узвикнуо, воооооз! Сви би се растрчали поред пруге тражећи најбољи кадар у коме би фотоапаратом зауставили воз. Када је возова понестало а нестрпљење у очекивању истих почело да расте, људи би узимали мобилне телефоне и звали разне отправнике са далеких станица и распитивали се о тренутној позицији возова који се крећу ка нама. Поред самих возова и свега што сам видео најзанимљивије јесте било све оно што сам о њима чуо од својих сапутника чланова '' клуба љубитеља железнице Београд '' којима сам се придружио док и сам не постанем члан. Невероватна количина података о локомотивама, вагонима, кондуктерима, шефовима станица и самим станицама, о женама на железници или начинима на које Ромска популација отуђује делове железничке инфраструктуре...

Био је ово излет у један потпуно нови свет, коме ћу се увек радо враћати... Без јалових прича о политици, корупцији и пропалим кладионичарским жељама и надањима којима сам иначе окружен. Леп је осећај тај који имам увек када се нађем поред пруге или док гледам воз који пролази. Сећам се неког путовања или што је још чешће, желим да негде одем, да сам у везу за било где. Стара и Нова Пазова као што видите биле су само успутне железничке станице на нашем путу. Љубитељи железнице отишли су и који километар даље док сам се ја вратио назад возом из старе пазове.

Прецизни и педантни љубитељи железнице бележе сваку своју акцију као ретко који други клуб или удружење... Филм Велимира Јагодића сниман на овом путовању.

Путовања и истраживање простора...

Некада давно наш учитељ Јован Цвијић дао нам је смернице за сва даља истраживања геопростора. Рекао нам је да се географија учи ногама. Наравно неког лепшег и бољег начина за тако нешто.