субота, 01. фебруар 2014.

Од Нове Пазове до Старе пазове

Било је ово једно необично путовање од Нове до Старе Пазове. Рекло би се на први поглед, ништа посено и ништа помена вредно. Вероватно би тако и било да околнисти под којима се путовало нису биле нешто другачије него иначе. Повод за ово путовање била је љубав према железници. На пут између две Пазове кренули смо пешака, пратећи железничку пругу....

Бескрајну равницу и њену монотонију нарушили су свега два надвожњака и неколицина канала за наводњавање. Усред ничега могле су се видети бројне пригушнице, скретнице, сигнали, станични и просторни, електро мрежа као и неки други мени мање познати метални предмети постављени поред пруге. Оно што је изазивало готово тренутну пометњу међу присутнима била је појава воза на прузи... Након што би неко од присутних узвикнуо, воооооз! Сви би се растрчали поред пруге тражећи најбољи кадар у коме би фотоапаратом зауставили воз. Када је возова понестало а нестрпљење у очекивању истих почело да расте, људи би узимали мобилне телефоне и звали разне отправнике са далеких станица и распитивали се о тренутној позицији возова који се крећу ка нама. Поред самих возова и свега што сам видео најзанимљивије јесте било све оно што сам о њима чуо од својих сапутника чланова '' клуба љубитеља железнице Београд '' којима сам се придружио док и сам не постанем члан. Невероватна количина података о локомотивама, вагонима, кондуктерима, шефовима станица и самим станицама, о женама на железници или начинима на које Ромска популација отуђује делове железничке инфраструктуре...

Био је ово излет у један потпуно нови свет, коме ћу се увек радо враћати... Без јалових прича о политици, корупцији и пропалим кладионичарским жељама и надањима којима сам иначе окружен. Леп је осећај тај који имам увек када се нађем поред пруге или док гледам воз који пролази. Сећам се неког путовања или што је још чешће, желим да негде одем, да сам у везу за било где. Стара и Нова Пазова као што видите биле су само успутне железничке станице на нашем путу. Љубитељи железнице отишли су и који километар даље док сам се ја вратио назад возом из старе пазове.

Прецизни и педантни љубитељи железнице бележе сваку своју акцију као ретко који други клуб или удружење... Филм Велимира Јагодића сниман на овом путовању.

Нема коментара:

Постави коментар